Veselin Jevrosimović: Mozak računara

Svaki računar, u bilo kom obliku i za bilo koju namenu, kao nezamenjivu komponentu poseduje procesor.

Radi se, grubo govoreći, o integrisanom kolu koje se sastoji od ogromnog broja minijaturnih tranzistora sposobnih da izvode elementarne matematičke operacije i na taj način omoguće sve neverovatne funkcionalnosti modernih digitalnih uređaja.

Preporučujemo

Procesor kao glavni čip na neki način predstavlja „mozak“ kompjutera. U svetlu ubrzanih tehnoloških promena, postavlja se pitanje kako će izgledati budućnost računarskih procesora.

Foto: Milena Đorđević

Davne 1965. godine, Gordon Mur, jedan od osnivača kompanije Intel, izneo je zapažanje da će se broj tranzistora na silicijumskom čipu, a time i snaga računarskog procesora, udvostručiti na svake dve godine.

Ovo predviđanje, poznato kao Murov zakon, pokazalo se neverovatno precizno i važi sve do današnjih dana. Tako procesori u pametnim telefonima i prenosnim računarima mogu da sadrže i po nekoliko milijardi tranzistora mikroskopskih dimenzija (mere se u nanometrima).

U praktičnoj upotrebi došli smo do neke vrste zasićenja kada ograničenje pri konstruisanju postaju zakoni fizike, a pri korišćenju realna upotrebna vrednost za većinu korisnika. Zbog toga mnogi smatraju da Murov zakon više nije relevantan.

Drugi problem je potreba za optimizacijom proizvodnje čipova usled narastajuće potražnje. Proizvođači se sve više okreću modularnom razvoju mikroprocesora, umesto jednog monolitnog čipa.

Time procesor postaje sklop koji se sastoji od takozvanih čipleta (eng. chiplet), komponenti koje mogu da se kombinuju na najefikasniji način. Tokom prošle godine su se glavni proizvođači procesora usaglasili oko zajedničkog standarda za razvoj čipleta i njihovo povezivanje, što je dobra vest i za širu publiku.

Naime, time bi trebalo da bude postignuta jeftinija proizvodnja i optimalna snaga procesora u svakom uređaju. Verujem da će ovaj trend obeležiti naredni period u životu „mozga računara“.

Izvesno je i da će procesori kakve danas poznajemo u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti biti zamenjeni moćnijim komponentama koje bi mogle da funkcionišu po sasvim drugačijim principima. Da li će to biti neka vrsta kvantnog računara ili nešto potpuno novo, ostaje da vidimo.

U svakom slučaju, bez obzira na to da li će Murov zakon nastaviti da važi, sigurno je da će snaga i sposobnost obrade podataka računara nastaviti da raste.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)