Legendarni programer Heri Roberts za Telegraf.rs: "Srbija je prepuna kvalifikovanih i talentovanih ljudi"

Kada koristimo opis "legendarni programer", zaista ga ne koristimo olako. Heri Roberts nije neko mitsko, legendarno biće, već čovek od krvi i mesa koji je svojim radom i znanjem postigao to da ga mnogi u IT zajednici smatraju legendom. 

Heri je tokom svoje bogate karijere sarađivao sa najcenjenijim i možda najzvučnijim globalnim kompanijama i organizacijama, drugim rečima sa pravim titanima. Ispod njegovog pojasa su Google, Adobe, Unilever, BBC, Financial Times, pa čak i Ujedinjene nacije.

Preporučujemo

Kao nezavisni konsultant, njegova misija je da pomogne kompanijama da identifikuju i poprave probleme sa brzinom sajta.

Heri je tvorac inuit.css-a, moćnog CSS frejmvorka baziranog na Sass-u, BEM-u i OOCSS-u. Uža specijalnost mu je izrada, skaliranje i održavanje velikih front-end arhitektura.

Njegova beskompromisna potreba da nauči svaki, pa i najsitniji detalj o web performansama i front-end razvoju je razlog zašto je toliko tražen. Govori na konferencijama širom sveta, svoja saznanja deli sa IT zajednicom, a može se pohvaliti i mnoštvom radova i publikacija.

I Heri voli Beograd, kako nam je to i sam rekao u više navrata. U svojoj poslednjoj poseti našoj prestonici, održao je fantastičnu masterclass radionicu na temu "Podešavanje DevTools-a za testiranje performansi", koju je organizovao sajt HelloWorld.rs.

Foto: Đorđe Kojadinović/HelloWorld.rs

Upravo tu smo imali priliku da razgovaramo sa Herijem, koji je velikodušno s nama podelio delić svog znanja.

• Heri, ti imaš zaista bogatu karijeru. Toliko titana imaš ispod svog pojasa. Šta si naučio od njih? Kakvo je bilo tvoje iskustvo?

- Moj odgovor možda neće biti toliko "rock and roll" koliko biste očekivali. Ono što sam shvatio je da su najznačajniji poslovi koje sam radio bili u manjim okruženjima, manjim kompanijama. Tu pojedinac zaista dobije šansu da napravi velike promene, individualni uticaj je mnogo veći.

Ali ne mogu da kažem da nije bilo uzbudljivo raditi za njih, na primer radio sam za BBC pre Olimpijade... To je bilo izuzetno zanimljivo, ali i užasno stresno. 

Kada sam radio za UN, znao sam da radim nešto dobro, znate? To je jako lep osećaj.

• Tema tvoje radionice je važnost brzine veb stranice i opšte optimizacije sajta. Zašto je to važno u današnjem tehnološkom pejzažu i zašto kompanije treba da budu svesne ovog pitanja?

- Vidite, pojedine kompanije ostavljaju stotine hiljada evra ili dolara "na stolu" svake godine, jer ne shvataju previše ozbiljno to pitanje.

Ja to volim da objasnim ovako - ako vam odjednom vetar oduva krov s kuće, vi ćete to odmah primetiti i sanirati, zar ne? Međutim, ako vam samo izolacija na krovu nije baš kako treba, neko bi mogao da vam kaže "pa čoveče, možeš da uštediš 500 evra godišnje na računu za grejanje ako staviš izolaciju". Ali vama to možda neće delovati kao neophodna investicija, pa ćete to odlagati, ali godine idu i novac koji biste inače sačuvali vam bude "izbijen" iz džepa.

Tako je i sa klijentima. "Ode im krov", nastane panika i saniraju štetu, ali ne primećuju usporavanja tokom nekog dužeg perioda, na primer tokom cele godine. Radio sam sa klijentima kojima bi jednostavno ubrzanje od 300 ms donelo dodatnih 8 miliona funti godišnje, ali bilo je i onih kojima bi ubrzanje od 500 ms donelo dodatnih 11,5 miliona evra godišnje. 

Ove brojke jesu ogromne, ali njima prethodi gubitak. Kad su počeli da gube novac, shvatili su bitnost brzine sajta. Dakle, mnogi klijenti ne paniče sve dok ne čuju brojke i uvide koliko one mogu biti velike.

• Ovo nije tvoj prvi put u Beogradu, vraćaš mu se godinama unazad. Ima li poboljšanja, ili možda nazadovanja koji su ti uočljivi u našem IT sektoru svaki put kada se vratiš u Beograd?

- Srbija me fascinira, vaša IT industrija je neverovatna i prepuna je kvalifikovanih i veoma talentovanih ljudi. Dolazim ovde više od 8 godina i svaki put kada se vratim sve je uzbudljivije. Rad u Srbiji mi je daleko uzbudljiviji nego, recimo, rad u Velikoj Britaniji. 

Foto: Đorđe Kojadinović/HelloWorld.rs

Ono što primećujem sve više, i što je nešto što me raduje, da se sprske IT kompanije sve manje bave autsorsingom, i polako postaju samostalnije. Kažu "okej, uzećemo vam funte, uzećemo vam dolare", ali sve vreme u pozadini imaju neki svoj plan. U nekom trenutku samo naprave promenu i postanu partneri ili konsultanti.

Ne žele više da rade šta im se kaže, već žele da razmišljaju strateški, da budu konsultanti na projektu, a ne samo radna snaga.

I mislim da se tome zaista divim.

• Kako stoje srpski programeri u poređenju sa onima koji rade u velikim međunarodnim kompanijama? Postoji li značajna razlika u talentu i znanju?

- Srbija mi deluje kao veoma intelektualna zemlja, to je nešto što primećujem iznova i iznova. Vaši programeri dobro razmisle pre nego što postave neko pitanje. Videli ste to i sami tokom radionice, u više navrata sam se iznenadio pitanjima, jer su to bile neke ideje o kojima čak ni ja sam nisam razmišljao, niti bi mi palo na pamet da razmišljam.

To su neka zaista promišljena, pronicljiva pitanja koja samo idu u neku dubinu. Uvek mi deluje kao da se pitaju "pa koliko daleko možemo da idemo s ovim". 

Ovo mi je očigledno jer je u suprotnosti sa zapadnjačkom arogancijom koju sam navikao da vidim, gde misle da znaju sve odgovore.

Ljudi [u Srbiji] su radoznali i skromni i uvek postavljaju sjajna pitanja.

• Heri, za kraj, imaš li neki savet za naše programere ili možda za ljude koji razmišljaju o tome da pređu u IT sektor?

- Ljudi iz Srbije imaju priliku da budu u toku sa trendovima jednako kao i bilo gde drugde u svetu. To je isti internet, sve je izgrađeno na isti način, zar ne? Ono što vidim kao problem, međutim, je da praktično svi resursi imaju zapadnu cenu, što i sami znate može biti izuzetno skupo, posebno ako niste u tech sektoru i ne zarađujete "tech platu".

Pojedine obuke koštaju i više od pola vaše mesečne plate. Kreatori tih resursa često žive u svom nekom mehuru, verujući da svi imaju jednaku platežnu moć.

Zato, moj savet je sledeći: obratite se tvorcu tog resursa i vidite da li možete da prilagodite njegovu cenu svojim ekonomskim prilikama.

Dakle, koristite potpuno iste resurse kao i svi drugi, oni su jednako relevantni za sve, ali morate biti sigurni da ih dobijate po razumnoj ceni.

(Telegraf.rs)