Da li bi banke trebalo da pružaju usluge vezane za kripto imovinu?

Krah FTX kripto berze je postao već opšte poznat i za tu informaciju su saznali svi učesnici na kripto tržištu ali i šira javnost. Iako su u početku problemi na FTX kripto berzi držani u tajnosti nije se moglo izbeći njihovo obelodanjivanje pogotovo kako se krah bližio.

Posledice kraha su ozbiljne, sa preko milion ljudi i preduzeća koji duguju novac nakon kolapsa kripto berze barem prema podnetim izveštajima o stečaju. Kako su istrage okrahu FTX-a u toku to će sigurno dovesti do regulatornih promena pogotovo u SAD. Iako se regulatori ne mogu smatrati odgovornima što se skandal nije dogodio pod njihovim nadzorom to ne menja značaj posledica u realnosti.

Preporučujemo

Postaje očigledno da regulatori širom sveta još uvek nisu preduzeli dovoljne mere prema kripto berzama što bi svakako bilo poželjno. Postoje i tvrdnje da krivicu snose regulatori zato što su dozvoljavali ili čak podsticali FTX-a i u širem smislu jer su dozvolili stvaranje mnogih nepouzdanih kriptovaluta. Može se reći da su regulatori delimično krivi za ovaj krah upravo zato jer nisu preduzeli ništa.

Neaktivnost regulator podjednako šteti njihovoj reputaciji jer su predstavljeni kao neodgovorni zato što nisu učinili više da zaštite potrošače.

Kriptovalute su posebna klasa imovine koja samo nastavlja da dobija na snazi. Što duže budu bez definisanih propisa to je veća mogućnost za negativne događaje i krize. Imajući u vidu da se radi o nestandardnom pojmu kao i međunarodnu prirodu kripto imovine bilo je za očekivati da se regulatori suočavaju sa izazovom bez presedana koji je težak za navigaciju.

Za razliku od kripto berze, bilo koja finansijska institucija pa ni banke ne bi mogla da bude u iskušenju da iskoristi svoje klijente da povećaju svoj profit uz rizik da klijenti budu dovedeni u opasnost da izgube sav svoj novac. Upoređujući ponašanje regulisanih i neregulisanih subjekata dobar primer je nemačka kripto banka Nuri koja je rekla svojim korisnicima da povuku sredstva sa svojih računa pre zatvaranja firme i likvidacije poslovanja.

Radi se o ne malom broju od 500.000 korisnika.

Ovo čini razliku od neregulisanih kompanija kao što su FTX i druge kripto berze koje su jednostavno zamrzle imovinu svojih klijenata i onemogućile im da povrate svoja sredstva.

Iako bi bilo razumno da bilo koji posao koji drži imovinu treće strane, kao što su centralizovane berze i platforme za pozajmljivanje, potpadne pod isti nivo kontrole i smernica kao i banke moglo bi biti još korisnije ako bi tradicionalne banke preuzele ulogu „treće strane od poverenja“ i direktno nudile kripto usluge svojim klijentima. Uprkos mnogobrojnim krozama tokom njihove istorije, banke i dalje uživaju veliko poverenje stanovništva.

Dok kripto svet i dalje čeka na preko potrebnu intervenciju regulatora, banke bi mogle da preuzmu vođstvo i prihvate novu digitalnu imovinu kao način da počnu da ublažavaju rizike i gubitke koji utiču na milione korisnika kriptovaluta danas. Da li će tako i biti saznaćemo uskoro.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)