Veselin Jevrosimović: Šta sve internet zna o nama

Negde sam pročitao da se svaka pojava koju ne umemo da objasnimo može smatrati magijom.

U današnjem svetu tehnoloških čuda sposobni smo da uradimo mnoge stvari koje su pre samo nekoliko decenija bile nezamislive.

Preporučujemo

Imaginarnom čoveku koji je prethodnih trideset godina proveo u komi i sada se probudio, veći deo onoga što vidi oko sebe delovalo bi kao magija. Naravno, sve dok mu ne bismo objasnili kako funkcionišu internet, bežične komunikacije, pametni telefoni, različiti senzori i druga savremena rešenja.

Foto: Milena Đorđević

Čak i kada su nam softveri i uređaji digitalnog doba dobro poznati, deluje neverovatno da čim pomislimo ili spomenemo nešto što nas zanima, odjednom na društvenim mrežama, portalima i aplikacijama bivamo zasuti reklamama koje nam nude upravo to.

Zbog toga internetom kruži teorija da smo neprekidno prisluškivani putem mobilnih telefona.

To, naravno, nije tačno, ali kako onda da objasnimo magiju onoga što nam se očigledno dešava?

Jednostavno – naši životi su preseljeni u sajber prostor do te mere da svaka vrsta intime polako nestaje. Sve što nas interesuje pitamo internet, sve što nam se dešava postavljamo kao objave na društvene mreže, kupujemo onlajn i naručujemo putem mreže.

Sve te podatke poseduju kompanije koje su vlasnici najznačajnijih servisa na internetu. Usluge koje od njih dobijamo besplatno, one naplaćuju od oglašivača tako što sa njima dele informacije koje sam nabrojao.

Napredni softveri sve to analiziraju i u stanju su da predvide ono što nam može biti interesantno. Ukratko, internet o nama zna više nego što mislimo.

U poslednje vreme aktivno se radi na rešenju ovog problema i smanjenju uticaja takozvane „ekonomije nadgledanja“.

Gugl je pre nekoliko godina najavio da će u svojim algoritmima prestati da koristi istoriju pretraga korisnika, a trendu su se pridružile i neke druge IT kuće.

Sa druge strane, tržište onlajn oglašavanja „teško“ je gotovo 150 milijardi dolara, pa je pitanje da li će se samo promeniti načini na koje će kompanije moći ljudima da nude baš ono što ih interesuje. Postoje i oni koji tvrde da je bolje da dobijamo reklame za ono što nam može biti korisno, umesto oglasa koji nas uopšte ne zanimaju.

Na žalost, cena je naša privatnost, a mnogi s pravom nisu spremni da je plate.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)