Veselin Jevrosimović: Novi pogled na drugačiji pogled

Ljudi koji se bave proučavanjem tržišta će vam reći da je za razvoj i predstavljanje novog revolucionarnog proizvoda - pored upotrebne vrednosti, kvaliteta, cene, načina promocije, kanala distribucije i drugih elemenata - jednako bitan i momenat kada će on biti predstavljen potencijalnim korisnicima.

Neretko se dešava da odličan proizvod, zbog toga što se prerano pojavio, prođe nezapaženo ili ne uđe u masovniju upotrebu. Slično se desilo sa Guglovim pametnim naočarima (eng. „Google Glass“), koje su svetlo dana ugledale pre bezmalo deset godina.

Preporučujemo

Foto: Milena Đorđević

Radi se o ideji naočara opremljenih procesorom, kamerom, ekranom koji sliku projektuje u vidno polje i vezom sa internetom.

Ovakve naočare mogu da prošire iskustvo korisnika dodatnim informacijama, te predstavljaju napredni alat za takozvanu proširenu realnost (eng. „augmented reality“, AR). Ukoliko se pred oči korisnika projektuje digitalni svet, govorimo o virtuelnoj realnosti (eng. „virtual reality“, VR).

Premda mnogi smatraju da su ovakve naočare budućnost mobilnih uređaja, Guglov pokušaj nije uspeo jer je široj publici njihova namena bila nejasna, cena nije bila pristupačna, a postojali su i problemi bezbednosti i zaštite privatnosti.

Prema nezvaničnim najavama i patentnim prijavama, čini se da je sada Epl odlučio da uđe u svet AR/VR naočara, i to sa najmanje dva modela. Onaj namenjen za masovno tržište trebalo bi da bude dostupan za dve godine. Cilj je da ovakve naočare potpuno zamene pametne telefone.

Sudeći prema dosadašnjim iskustvima, Epl bi mogao ovu ideju da pretvori u realnost (fizičku, a ne virtuelnu), pogotovo jer se trude da reše sve probleme sa kojima su se do sada susretali konkurenti.

Na primer, među prijavljenim patentima su se našli i prstenovi pomoću kojih je moguće upravljati softverom u naočarima pokretom ruke.

Ruku na srce, Guglove naočare nisu potpuno nestale. Svoju su primenu, u nešto izmenjenom obliku, pronašle u industrijskim postrojenjima, bolnicama i istraživačkim ustanovama kao specijalizovani alat za brojne namene.

Postoje i mnogi drugi proizvođači, od poznatih imena u IT svetu do inovativnih novih kompanija, koje se trude da osmisle VR/AR naočare budućnosti.

Da li će neko u tome uspeti u narednih godinu-dve dana, ili će se još jednom ispostaviti da Epl ima nepogrešiv njuh za „tajming“ i pravu marketinšku strategiju – ostaje da vidimo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)