Kako je moguće regulisati rad kriptovaluta?

Interes vlada i njenih institucija je kontrola i upravljanje finansijskim tokovima u okviru granica države. Kako su kriptovalute globalnog karaktera, postavlja se pitanje da li je moguće i kako regulisati funkcionisanje kriptovaluta na sopstvenoj teritoriji.

U osnovi kriptovaluta kao što je Bitkoin (BTC) stoji blokčejn tehnologija čija je osnovna karakteristika transparentnost, što znači da svako, uključujući vladine institucije, može posmatrati sve transakcije kriptovaluta koje se obavljaju putem tog blokčejna.

Preporučujemo

Bitkoin transakcije su javno dostupne zbog transparentne prirode blokčejn tehnologije. Osim toga, istorija Bitkoin transakcija je trajno sačuvana na Blokčejnu što znači da nije teško videti BTC transakcije.

Jedno od pitanja koje se postavlja je da li vladine institucije i istražni organi mogu ući u trag vlasnicima kriptovaluta?

Da bi saznali odakle dolaze i gde se šalju digitalni novčići, vlasti mogu analizirati BTC adrese koje se koriste za transakcije. Mnogi korisnici Bitkoina otkrivaju svoj identitet u nekom trenutku, na primer, na centralizovanim berzama ili kroz interakciju sa poznatim novčanicima.

BTC transakcije ne ostaju uvek 100% anonimne i vlada može da prati vlasništvo nad Bitkoinom kad god Bitkoin transakcija može biti povezana sa nečijim identitetom. Sa tim novim saznanjima državni organi mogu da naplate porez na kriptovalute ili da se bore protiv pranje novca i finansiranja terorizma. Bitkoin blokčejn tehnologija jeste anonimna ali se može pratiti.

Bitkoin se može nazvati „pseudoanonimnim“.

Vladine agencije angažuju stručnjake za kriptovalute da im pomognu u praćenju BTC-a i verifikaciji identiteta. Pošto se izvršioci krivičnih dela neće direktno eksponirati potrebno je pratiti sled transakcija i odgovarajuće obrasce kako bi se profilisali i deanonimizovali učesnike u transakcijama. Bitno je pomenuti da većina Bitkoin transakcija nije povezana sa kriminalnim aktivnostima.

Kompanije kao što je Chainalisis pružaju usluge za praćenje i analizu blokova a koje analiziraju da li su određene transakcije povezane sa kriminalnim aktivnostima. Da bi se smanjila anonimnost i nedozvoljena upotreba kriptovalut, većina centralizovanih berzi je uključila provere Know Your Customer (KYC).

Postavlja se pitanje kako se kriptovalute oporezuju?

Oporezivanje zavisi od država prebivališta i u SAD vlasnici kriptovaluta moraju prijaviti prodaju ili kupovinu kriptovaluta. Neprijavljivanje kriptovaluta uprkos obavezi da to učinite može imati ozbiljne posledice tako da se prikrivanje vlasništva nad kriptovalutama može smatrati krivičnim delom. Kako bi se izvršila provera vlasnika kriptovaluta centralizovane berze izdaju poreske obrasce poreskoj upravi.

Kako je anonimnost jedan od osnovnih postulata kriptovaluta, postavlja se pitanje da li se regulativom kriptovalute udaljavaju od svojih početnih ideja?

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)