Kako je krađa kriptovaluta dostupna čak i tinejdžerima?

Kriptovalute su decentralizovani sistem koji nije pod kontrolom ni jedne države kao ni centralne banke. Radi se o samoregulišućem sistemu za koji niko nije nadležan. Pored dileme da li se radi o novcu ili imovini postoji i nedoumica ko je nadležan u slučaju krađe kritpovaluta? Platforme za digitalne valute se hostuju na međunarodnim platformama, vlasnici su iz različitih država kao i sajber kriminalci.

Postoji pitanje pravne nadležnosti, dok sama istraga može biti još složenija i zahteva znatne resurse.

Za sada se istragama u vezi krađe kriptovlauta bavi FBI ukoliko su oštećeni građani SAD. Druge zemlje pokušavaju regulativom da se ograde od ovakvih pojava jer je teško dokazati da se kriminalno delo desilo. Pošto su kriptovalute anonimne postavlja se pitanje kako dokazati vlasništvo nad digitalnim novčićima i kako dokazati da je digitalni novac ukraden.

Američki tinejdžer, Elis Pinski je sa svojih 15 godina izvršio jednu od najvećih pljački kriptovaluta.

Naime, on je uspeo da ukrade 24 milona dolara i to samo od jedne osobe koja je posedovala digitalne valute. Ono što je tinejdžer uradio ravno je obijanju najzaštićenijeg sefa u banci, ipak on kaže da je bilo lako. Elisa su zanimali računari i to u najvećem delu igranje igrica.

U svetu igrica je spoznao da može da na lak način dođe do dodatnih poena u igricama. Ubrzo je vršio usluge raznim osobama u smislu otkrivanja korisničkih imena i lozinki na najrazličitijim nalozima, naravno, za novac. Koristio je metode socijalnog inženjeringa i ubrzo se veom izveštio u tome.

Može se pojednostavljeno reći da socijalni inženjering zapravo predstavlja veštinu navođenja ljudi da urade nešto što odgovara napadaču odnosno manipulatoru. Različitim tehnikama navodio je ljude da sami otkrivaju svoje kredenciale za pristup svojim nalozima.

Na primer, ako se neko hvali u onlajn četu da radi kao programer početnik na Twitter-u ili Microsoft-u i da može da pristupi nizu korisničkih naloga ili mobilnih telefona, Elis pokazujete interesovanje, steknete njegovo poverenje i navede ga da mu kaže šta zapravo može da uradi ili kako se to radi. Nakon jednostavnijih hakova, ušao je u svet kriptovaluta i tamo pokušao da dođe do parametara za pristup telefonima i kripto novčanicima osoba koje poseduju kriptovalute.

Do tada je već stekao veliku samopouzdanje u hakovanju.

Kada je uočio metu, odnosno vlasnika kritpovaluta koji je posedovao ogroman novac, Elis je najpre hakovao njegovu sim karticu, zatim telefon i na kraju kripto novčanik. Ipak, napravio je jednu početničku grešku. Kako bi se uveri oda se radi o pravim kriptovalutama prvi iznos je prebacio na svoj kripto račun. Nakon toga je veliku sumu prebacivao na različite račune i tako zameo trag ukradenim digitalnim koinima. Prva transakcija, koja je ostala zabeležena je bio trag koji je doveo do Elisa.

Začuđujuće je ono što se desilo na sudu. Elis prošao sa veoma niskom kaznom. Vratio je nešto više od 560 koina i oko 100.000 dolara. Za ostatak novca je tvrdio da ga je potrošio. Danas studira informatiku.

Ovako blag odnos prema kriminalnim delima u virtuelnom prostoru, dovodi do pojave nove vrste mladih sajber kriminalaca koji izrastaju u ličnosti spremne da učine bilo šta za novac. Pojava je zabrinjavajuća a vlasnici kriptovaluta moraju biti posebno oprezni.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)