Čemu služe i kako se koriste miksališta kriptovlauta?

Jedna od osobina kriptovaluta je tajnost vlasnika. Ova osobina sa jedne strane omogućava slobodu prilikom trgovine dok sa druge strane postoje mnoge mogućnosti zloupotrebe. U prethodnim nastavcima smo pisali o stepenu anonimnosti vlasnika kriptovaluta i zaključili smo da identitet vlasnika kriptovaluta nije u potpunosti zaštićen.

Iako teško, moguće je određenim metodama saznati ko su učesnici u trgovini u kriptovalutama. Pomenute metode koristi FBI u svojim istragama i često uspešno rešava slučajeve krađe kriptovaluta.

Kako bi se anonimnost korisnika dodatno zaštitila, koriste se tzv. miksališta koja imaju za cilj da zametnu tragove porekla kriptovaluta o čemu smo takođe pisali u prethodnim nastavcima. Miksališta funkcionišu tako što više korisnika prenese svoje digitalne novčiće u miksalište, i umesto njih dobije neke druge u istoj vrednosti.

Učesnici međusobno ne znaju identitet jedni drugih dok se raspodela izlaznih novčića vrši na slučajan način. Tako se trag o poreklu digitalnih kovanica u potpunosti gubi. Miksališta su funkcionisala i do sada ali je u poslednje vreme porasla potražnja za njihovim uslugama. Količina kriptovalute koja se priliva u usluge miksališta u cilju poboljšanja privatnosti dostigla je najviši nivo ove godine i skoro udvostručila.

U aprilu ive godine je evidentiranje 51,8 miliona dolara u miksalištima dnevno pri čemu oko 25% sredstava dolazi sa nedozvoljenih adresa koje koriste sajber kriminalci.

Očigledna je mogućnost pranja novca na opisani način, što smo takođe ranije pominjali. Neka miksališta pružaju mogućnost dodatnog zamagljivanja porekla omogućavajući korisnicima da povuku sredstva u različitim iznosima poslatim na različite adrese novčanika.

Dodatno, neki korisnici pokušavaju da u potpunosti prikriju aktivnost miksanja tako što menjaju naknadu za svaku transakciju ili menjaju adresu depozita koja se koristi. Upotreba miksera nije automatski nezakonita ili neetička, ali s obzirom na sve veću upotrebu kriptovalute u onlajn kriminalu, miksališta su evoluirala kao neophodno sredstvo za kriminalce koji žele da isplate novac a da ih vlasti ne uhvate.

Povećanje korišćenja usluga miksališta dolazi najviše zbog veće količine digitalnog novca koji je poslat sa adresa povezanih sa nedozvoljenim aktivnostima, kao što su napadi ransomvare-a, prevare sa kriptovalutama i ukradena sredstva od strane grupa koje je sankcionisala američka vlada. U manjoj meri digitalni novac je poslat sa centralizovanih berzi, DeFi-ja ili decentralizovanih finansijskih protokola što takođe dovodi do porasta korišćenja miksališata.

Uprkos njihovoj korisnosti za određene grupe miksališta postaju manje efikasna kada se koriste za deponovanje velikih količina kriptovaluta, što predstavlja problem sajber kriminalcima kada pokušavaju da „operu“ veće količine novca.

Anonimnost korisnika kriptovaluta ih često čini pogodnim za trgovinu ilegalnim robama i uslugama. Ipak, treba imati na umu da se neprekidno razvijaju mehanizmi za praćenje transakcija digitalnim valutama koji postaju sve efikasniji. Ko je trenutno u prednosti, teško je reći, ali je sasvim izvesno da će se igra mačke i miša nastaviti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)