Veselin Jevrosimović: Sveprisutni solarni paneli

Pre nekoliko nedelja sam pokrenuo seriju tekstova koji se bave temama obnovljivih i čistih izvora energije. Specifično, pokušavam da osvetlim različita tehnološka rešenja za efikasnije prikupljanje, čuvanje, prenošenje i iskorišćenje tako dobijene energije. Ovo je izuzetno važno jer svake godine raste potrošnja fosilnih i drugih goriva čija je količina ograničena, a koji zagađuju okolinu i ubrzano dovode ljudski rod do ruba katastrofe. Rekao sam već da svega 10 odsto ukupne proizvodnje otpada na ekološki prihvatljive izvore, od čega su najmanje iskorišćeni vetar, geotermalna energija i sunce.

U prethodnom članku pisao sam o novim vrstama baterija koje omogućuju da se solarna energija prikupljena sa panela na optimalan način skladišti. Drugi izazov je kako postići da se svaki zrak sunca koji padne na ćeliju transformiše u maksimalu količinu energije. Premda postoje decenijama unazad, solarni paneli su tek u poslednje vreme postali dovoljno pristupačni za masovniju upotrebu. Trenutno je većina solarnih ćelija bazirana na silicijumu kao poluprovodniku koji omogućuje njihovu izdržljivost i dugovečnost. Novina je korišćenje periskovita, sličnog poluprovodničkog kristala, ali sa brojnim prednostima. Za početak, paneli bazirani na periskovitu mogu da se proizvode na sobnoj temperaturi, što ih čini jeftinijima, ali i „čistijima“ zbog manje emisije ugljen dioksida u procesu. Druga velika prednost je iskorišćenje, koje je četrdesetak procenata veće nego kod silikonskih ćelija. Na žalost, periskovit nije izdržljiv. Dok silikonski paneli mogu da potraju dve ili tri decenije, prve verzije periskovitskih ćelija su gubile svojstva već posle nekoliko minuta, što ih je činilo neupotrebljivim. Srećom, moderna rešenja su prevazišla ovaj problem, pa se u skoroj budućnosti može očekivati da solarne panele viđamo na svakom koraku.

Preporučujemo

Foto: Milena Đorđević

U toku letnjih meseci često umemo da kunemo sunce koje prži i izaziva nesnosne vrućine. Sa druge strane, bez njega nema života na Zemlji. Uz malo inovativnosti i volje, mogli bismo da učinimo da ono postane i najvažniji izvor energije koju koristimo za napajanje naših domova, vozila, industrijskih postrojenja i gradova. Rešenja koja posedujemo još uvek nisu dovoljno efikasna, a postoje i brojni drugi problemi koje moramo da savladamo, ali mi se čini da idemo u dobrom pravcu.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)