Veselin Jevrosimović: Sačuvati zrake sunca

Prošle sam nedelje pisao o problemu proizvodnje, čuvanja i potrošnje energije kao jednog od najvažnijih stubova civilizacijskog razvoja. Cilj je da iz korena promenimo pristup korišćenju prirodnih resursa i  krenemo se čistim izvorima, ali i tehnološkim rešenjima koja optimalno koriste tako proizvedenu energiju.

Izazov je u tome što nemamo mnogo vremena do tačke nakon koje nema povratka i ekološke katastrofe  oja sledi. Dobra vest je da ideja ima mnogo, kao i da su mnoge od njih veoma blizu komercijalnoj upotrebi. 

Preporučujemo

Uzmimo, na primer, energiju sunca. Radi se o nepresušnom izvoru energije čije je korišćenje počelo još sredinom prošlog veka. Visoka cena solarnih panela i njihova relativno niska efikasnost bila je jedna od prvih prepreka za masovniju primenu. U međuvremenu je tehnologija usavršena, pa je sunce danas ubedljivo najpristupačniji izvor, drastično jeftiniji od uglja i drugih fosilnih goriva. Kao negativna strana ističe se uticaj solarnih polja na ekosisteme migracije životinja i rastvegetacije.

Srećom, primena novih računarskih modela i veštačke inteligencije za proračune i planiranje rasporeda panela može da reši ovaj problem. Sledeće pitanje je kako čuvati prikupljenu energiju. Klasične baterije mogu da nanesu više štete od koristi koju donosi čisti izvor.

U poslednje vreme sve se više koriste novi tipovi baterija baziranih na oksidima vanadijuma (eng. „redox flow battery“). One ne samo da ne zagađuju okolinu, već koriste elemente koji su široko rasprostranjeni u različitim mineralima, neuporedivo su jeftinije i sa mnogo većim životnim vekom. Mana je nešto niža efikasnost. To znači da je potrebno oko 15% više solarnih panela nego kada se koriste standardne baterije. Ipak, to je i dalje mala cena za zdravu energiju i može se nadoknaditi efikasnijim korišćenjem. Moram da napomenem da i u našoj zemlji postoji nekoliko projekata koji se uspešno bave ovom temom.

Foto: Milena Đorđević

Kao što sam rekao u uvodu, rešenja već sada postoje i spremna su da postanu deo svakodnevice. Potrebna je još i volja da se ona primenjuju. Za to je opet bitno da u svakoj prilici širimo svest o imperativu očuvanja prirode, da se ljudi edukuju o ekološkim temama i da svako od nas pruži svoj doprinos kad god je u prilici. Zbog toga ću iskoristiti letnje mesece da ovoj temi posvetim i nekoliko narednih tekstova.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)