Veselin Jevrosimović: Mera svesti i savesti

Alan Turing je bio slavni matematičar, kriptograf i jedan od pionira računarstva i informacionih tehnologija. Poznat je po tome što je za vreme drugog svetskog rata konstruisao računar sposoban da razbije šifre koje su nacisti koristili u svojim komunikacijama, i tako značajno doprinese pobedi saveznika.

Pre više od sedamdeset godina, Turing je izveo misaoni eksperiment koji se i danas koristi kao mera uspeha u domenu veštačke inteligencije.

Foto: Nikola Anđić

Pretpostavimo da razgovarate sa dve „osobe“ koje ne možete da vidite. Ukoliko nakon razgovora ne biste mogli da razaznate ko je od njih čovek, a ko kompjuter, smatra Turing, to bi značilo da je mašina postala svesna.

Nedavno je jedan od naučnika zaposlenih u Guglu objavio transkript konverzacije sa sistemom LaMDA u kome softver govori o književnosti, ali i svojim osećanjima i strahu od toga da će biti isključen. Za pomenutog naučnika ovo je dokaz da je sistem postao svestan.

Zvaničnici u Guglu tvrde da ipak nema dovoljno dokaza za ovakvu tezu, ali događaj otvara nekoliko interesantnih pitanja.

Naime, da li to što računar ume da odgovori na pitanja o sopstvenim osećanjima zaista znači da ta osećanja postoje?

Ako imamo sistem koji je sposoban da analizira ogromne količine najrazličitijih sadržaja, da li možemo da pretpostavimo da će on jednostavno pronaći tekstove u kojima se priča o osećanjima i preuzeti neke delove za svoj odgovor. Slično je i sa drugim temama. Sa druge strane, zar mi kroz život ne učimo i formiramo stavove na sličan način - slušanjem, čitanjem, komunikacijom, obradom informacija i sticanjem iskustva?

Proces učenja kod računara samo je neuporedivo brži.

Verujem da će vrlo brzo naučnici i inženjeri osmisliti mnogo preciznije testove za proveru funkcionalnosti veštačke inteligencije, kao i da će države i nadležne institucije morati da uvedu jasnu zakonsku regulativu u ovu oblast.

Da li ćemo, kada i pod kojim uslovima moći za neki softver da tvrdimo kako poseduje svest, ostaje otvoreno pitanje.

Sa druge strane, ako u razgovoru koji uključuje poglede na svet, stavove o religiji i umetnosti, iskazivanje osećanja i savete ne primećujemo da sa druge strane nije ljudsko biće, onda je možda Turing bio u pravu.

(Telegraf.rs)