Kako nemoguće šeme prevare postaju moguće korišćenjem kriptovaluta?

U finansijskom svetu postoje mnoge prevarne šeme, manje ili više uspešne. Ono što je neophodno znati je da su sve one poznate istražnim i pravosudnim organima. Postoje ljudi koji su uvereni da su smislili potpuno novu šemu prevare, što nije isključeno, ali je veoma malo verovatno.

Postoji šema za brzo bogaćenje koja je nelegalna, ali i potpuno neefikasna.

Prevara se sastoji u tome da osoba ili firma pozajmi milijardu dolara na jedan dan da bi tim novcem kupila 51% neke manje banke. Nakon toga se zakaže i održi skupština akcionara na kojoj se donese odluka da vam pošalju sav novac iz trezora banke.

Odluka će svakako biti izglasana jer posedujete 51% akcija banke.

Zatim prodate svoje akcije u banci i vratite pozajmicu od milijardu dolara. Na prvi pogled prevara deluje savršeno, i mnogi će požuriti da je ostvare. Međutim, stvari nisu ni približno takvim kakvima se čine.

Kao prvo šema je protivzakonita jer su skoro svi pojedinačni koraci sami po sebi nezakoniti. Kao drugo, glasanjem akcionara se ne može jednostavno preneti korporativna imovina na većinskog akcionara jer bi to to bi bila pronevera odnosno zločin. I kao treće banka ne može da prenosi sredstva iz svog trezora kako joj odgovara, jer onda ne bi ispunila obaveznu rezervu što predstavlja krivično delo.

Istovremeno je šema i neefikasna.

Kao prvo, teško je pozajmiti milijardu dolara i otkupiti većinski paket akcija u banci (minimum 51%). Takođe je komplikovano održati glasanje među akcionarima banke da uzmu rezerve banke pre nego što klijenti banke otkriju vašu šemu i počnu da se utrkuju se da budu prvi koji će povući svoju imovinu.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da je šema nelegalna i neefikasna i da bi eventualni pokušaj bio definitivno osujećen.

Postavlja se pitanje šta bi se desilo ukoliko bismo istu prevarnu šemu realizovali korišćenjem kriptovaluta?

Kriptovalute su deo šireg projekta decentralizovanih finansija, odnosno predstavljaju samoregulišući sistem i ne nalaze se pod kod kontrolom ni jedne centralne banke.

Beanstalk je jedna od finansijskih aplikacije izgrađene na decentralizovanim računarskim mrežama koje se zajednički nazivaju Decentralizovane finansije (DeFi). Kao jedna od kriptovaluta koristi se Ethereum i koji koristi standard ERC-20.

ERC-20 Standardni token istovremeno pruža sigurnost, podstiče dosledan rast likvidnosti i ublažava nestabilnost cena.

Beanstalk koristi decentralizovanu kreditnu liniju, promenljivu ponudu i samoprilagođavajuću kamatnu stopu. Napad je izveden tako što su kriptovaluti Beanstalk oduzete rezerve u vrednosti od više od 180 miliona dolara za nekoliko sekundi čime je napadač iskoristio pozajmljeni novac da pribavi dovoljno prava glasa da prenese novac.

Zatim je kriptovalutu deponovao u projekat, dobivši dovoljno prava glasa u zamenu da može odmah da usvoji bilo koji predlog. Sa tom moći glasali su da sadržaj trezora prenesu na sebe, zatim vratili pravo glasa, podigli svoj novac i otplatili kredit – sve u roku od nekoliko sekundi!

Kriptovalute iako donose mnoge novine i prednosti, isto tako donose i nedostatke koje omogućavaju zloupotrebe. Šema prevare koju je bilo nemoguće izvesti u klasičnom finansijskom sistemu postaje moguća u kripto svetu.

U tom smislu bi se valjalo pozabaviti sprečavanjem novih vrsta zloupotreba koje digitalne valute omogućavaju.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)