Veselin Jevrosimović: Vidljivi i nevidljivi uticaji

Društvene mreže su jedan od fenomena digitalnog doba koje futuristi sredine prošlog veka nisu uspeli da predvide. Koliki je uticaj servisa poput Tvitera, Instagrama, Tik-toka, Fejsbuka, Jutjuba i sličnih na naš svakodnevni život, nemoguće je u potpunosti pojmiti.

Društvene mreže, pogotovo kod mlađe publike, oblikuju stil, ukus i modele ponašanja.

Paralelno sa njihovom popularizacijom, pojavila su se nova zanimanja i pojmovi koji polako ulaze u zvanične rečnike širom sveta.

Foto: Nikola Anđić

Jedan od tih pojmova je „sponkon“ (eng. sponcon).

Radi se o izvedenici od engleskih reči „sponsored content“, odnosno sponzorisani sadržaji. Svesni ili ne, svi korisnici socijalnih mreža i sličnih portala neprekidno su na udaru sadržaja koji su planski osmišljeni da razviju potrebu za određenim proizvodima, bilo da se radi o konkretnim modelima ili uopšteno vrstom roba i usluga.

Osobe koje promovišu ovakve sadržaje obično se nazivaju influenserima (eng. influence – uticaj) i po pravilu imaju milionsku reku pratilaca i pretplatnika. Oni su, rečnikom moje generacije, moderni trendseteri koji ne moraju obavezno da budu poznate ličnosti iz sveta umetnosti, mode ili sporta.

Broj pratilaca je ono što privlači kompanije da sponzorišu sadržaje koji se objavljuju na društvenim mrežama. Uz dovoljno truda, upornosti, harizme, znanja i veštine, svako može da postane influenser.

Još i više, sve je više virtuelnih influensera, izmišljenih osoba, najčešće u obliku trodimenzionalnih modela, koji se pojavljuju na mreži. Njihovi kreatori osmišljavaju karakter, ukus i navike ovih „robota“.

Sponzorima sadržaja se sviđa ideja influensera koji ne stare, nemaju klasične probleme ljudskih bića i mogu da biti oblikovani kao idealni uzor za publiku. U kojoj meri ovaj trend uzima maha govori i podatak da se na naslovnoj strani brazilskog izdanja časopisa Vog nedavno pojavila fotografija najpoznatije virtuelne influenserke.

Mnogi misle da je efekat društvenih mreža i influensera ograničen na adolescente, ali to baš i nije tako. Naime, čak i jela koja spremamo za ručak velikim su delom uslovljena onim što smo videli na internetu, bilo kao recept koji je neko predložio ili kao nečiju objavu sa fotografijom jučerašnjeg obroka.

Naravno, ne treba da zaboravimo da neka vrsta „mode“ postoji otkako je ljudskog roda. Jedino što je sada pleme ili selo koje diktira prihvatljiv ukus i ponašanje postala cela planeta.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)