Veselin Jevrosimović: Budućnost pametnih predmeta

Ako se ne varam, o fenomenu popularno nazvanom „internet stvari“ (eng. internet of things, IoT), pisao sam prvi put na ovim stranama pre više od pola decenije.

Radi se o mreži predmeta za svakodnevnu upotrebu koji su povezani međusobno i na internet. Na taj način moguće je optimalno upravljanje njihovim korišćenjem, prikupljanje i obrada najrazličitijih vrsta podataka i donošenje odluka upotrebom sistema za veštačku inteligenciju.

Ukratko, IoT predstavlja vezu stvarnog i virtuelnog sveta. Dobra vest je da internet stvari već uveliko funkcioniše u našim životima, čak i ako to ne primećujemo.

Dovoljno je da svratite u bilo koju prodavnicu IT opreme i pogledate ponudu različitih pametnih uređaja i dodataka. Od sijalica kojima možete da upravljate telefonom i svih vrsta senzora, preko kućnih aparata koji u sebi sadrže elektronske i telekomunikacione komponente, do pametnih časovnika i nakita, sve je više predmeta koji mogu da se svrstaju u ovu kategoriju.

Kada na ovo dodamo računare, tablete i mobilne telefone, jasno je da se ispunjavaju predviđanja o kojima sam svojevremeno pričao.

Foto: Nikola Tomić

Hardver, odnosno uređaji, samo su jedna komponenta čitavog sistema. Drugi važan aspekt su aplikacije koje ih pokreću.

Ovde se najčešće primenjuje posebna vrsta programiranja za konkretan aparat. To od softverskih inženjera zahteva specifična znanja i dublje razumevanje elektronskih komponenti. Osim toga, potrebno je obezbediti vezu sa internetom i sistemima u klaudu.

Dalje, budući da se pametni uređaji povezuju na internet, bezbednost postaje imperativ i važan faktor uspeha čitavog koncepta. Uređaji koji omogućuju daljinsko upravljanje lako mogu da postanu meta zlonamernih napada.

Na kraju, a ništa manje važna, je i ugradnja mogućnosti analize neverovatno velikih količina podataka, mašinskog učenja i veštačke inteligencije. Ovaj deo sistema odigrava se centralizovano, mimo pametnih predmeta, ali se podaci konstantno razmenjuju i rezultati obrade vraćaju nazad.

Važna promena do koje će dovesti razvoj tehnologije iz ove oblasti je takozvana „industrija 4.0“.

Nakon prve industrijske revolucije koja je pokrenuta uvođenjem parnih mašina, druge koju je donela elektrifikacija i treće koju su obeležili računari, sada imamo uvođenje interneta stvari i veštačke inteligencije u industrijska postrojenja i sve privredne aktivnosti.

Veza fizičkog i sajber sveta obeležiće decenije koje dolaze, i za takvu budućnost treba da se pripremamo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)