Da li kriptovalute predstavljaju tehnološki napredak ili su jedna velika prevara?

U finansijskom svetu su oduvek postojali oni koji su prevarama pokušavali da dođu do novca. U tom smislu se ništa nije promenilo, tako da i danas postoje različite vrste prevara koje su manje ili više uspešne.

Još polovinom 19. veka engleski pisac Čarls Dikens je u svojim delima opisao piramidalnu prevaru koja je korišćena od strana prevaranata. Princip prevare se sastoji u postupku da se prvim investitorima isplaćuje velika dobit, stvarajući iluziju da se radi o legitimnom poslovima sa dobrom zaradom.

Najveći deo uplaćenog novca prisvaja prevarant, dok kasniji investitori ne dobijaju ni svoj uloženi novac, a još manje dobit. Tendenciozno se gomila novac od investitora da bi u određenom trenutku ceo „balon“ investicija „splasnuo“. Šemu prevara je početkom 20. veka je u SAD uspešno primenio Čarls Ponzi po kome je šema i dobila ime – Ponzi šema.

Uprkos razvoju blokčejn tehnologije i mnogim drugim pozitivnim aspektima kriptovaluta, postoje i tvrdnje da se u slučaju kriptovaluta radi upravo o Ponzi prevarnoj šemi.

Zagovornici teorije da se radi o piramidalnoj prevari tvrde da će se, pre ili kasnije, vrednost kriptovaluta svesti na nulu i da će investitori ostati bez svog novca i da će najveći do novca prisvojiti organizatori čitave prevare.

Kao dokaz u prilog ovoj činjenici pristalice ove teorije tvrde da su sve kriptovalute, ali i industrija u celini izgrađene su na tržišnoj manipulaciji bez koje ne bi mogle postojati u velikim razmerama.

Podsetimo se da blokčejn tehnologija funkcioniše tako da je glavna knjiga transakcija dostupna svim korisnicima tako da nije moguće da bilo ko od učesnika izmeni bilo koji podatak. Ukoliko bi se to desilo, svi ostali učesnici u blokčejnu bi to registrovali kao neispravnu transakciju i dalje trgovanje ne bi bilo moguće.

Takođe postoje tvrdnje da kriptovalute ne proizvode nikakvu materijalnu vrednost.

Podsetimo se da je američki dolar, kao najprihvaćenija fiat valuta, sedamdesetih godina prošlog veka odustala od principa „zlatne podloge“, odnosno mogućnosti da se za američki dolar uvek može dobiti određena količina zlata. Vrednost američkog dolara se sada bazira na industrijskoj proizvodnji SAD.

Ukoliko imamo ovu činjenicu u vidu, kao i činjenicu da se znatna količina američkih dolara ulaže u kriptovalute, samim tim je moguće zaključiti da i vrednost kriptovaluta počiva upravo na vrednosti američkog dolara kao i drugih fiat valuta koje investitori ulažu.

Foto: Pixabay

Jedan od argumenata da se radi o prevari je činjenica da ne postoji centralni regulator koji bi nadzirao regularnost rada sistema kripto valuta, pa su zato moguće špekulacije od strane velikih igrača. Tačno je da nema centralnog nadzora, međutim treba imati na umu činjenicu da i na klasičnim berzama postoje špekulacije velikih igrača, tako da po tom pitanju nema razlike u odnosu na kripto berze.

Finansijska kriza iz 2008. godine je jasno pokazala zašto se finansijski sektor mora staviti pod kontrolu javnosti. Ovde se postavlja pitanje da li se radi o javnosti ili o centrima finansijske moći? Generalno posmatrajući, neregulisana finansijska tržišta predstavljaju iste rizike za javnost bez obzira da li su zasnovana na blokčejn tehnologiji ili ne.

U svakom slučaju da li se zaista radi o prevari ili je u pitanju novi način funkcionisanja finansijskih tržišta, zasigurno će pokazaće vreme.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)