Kako kripto valute utiču na globalno zagrevanje?

Kripto valute su donele novi pogled na finansijsko tržište koristeći nove tehnologije i nove mehanizme za izvršavanje finansijskih transakcija. Mnoga suprotstavljena mišljenja su pratila njihovu pojavu i dalji razvoj.

Ipak, postoji jedan aspekt koji nije previše često razmatran, a to je koliko kripto valute troše energije i koliko je to ukoliko se uporedi sa potrošnjom klasičnih valuta.

Rudarenje bitkoina konzumira ogromne količine energije dok proizvođači opreme za rudarenje nude novije i efikasnije proizvode, pri čemu se zastarela elektronika baca i na taj način se stvara dodatni elektronski otpad. Navedene činjenice uzrokuju dodatno zagađenje naše planete i doprinose globalnom zagrevanju.

Posmatrano u svetskim razmerama, rudarenje, o kome smo pisali u prethodnim nastavcima, troši nezamislive količine električne energije i to više nego čitave države, kao što je, na primer, Holandija.

Pored rudarenja, znatnu količinu električne energije troše i same transakcije koje se odvijaju na kripto berzama. Jedna transakcija bitkoin kripto valutom (uključujući i rudarenje) približno potroši električne energije koliko jedno četvoročlano domaćinstvo za tri meseca.

Foto: Shutterstock, Pixabay

Proizvodnja električne energije u svetu, još uvek podrazumeva većinsku potrošnju fosilnih goriva kao što su ugalj, prirodni gas i naftni derivati. Alternativni izvori energije, kao što su energija Sunca i vetra, se ubrzano razvijaju, ali ne mogu da dostignu globalni rast proizvodnje električne energije.

Problem je pogotovo izražen u manje razvijenim zemljama koje nemaju dovoljno novca kako bi ga uložili u alternativne izvore energije.

Na osnovu pomenutog, možemo zaključiti da se generiše dodatna količina ugljen dioksida koji doprinosi pojačanju efekta staklene bašte i globalnom zagrevanju. Pored direktog zagađenja i pojačanja efekta staklene bašte, globalnom otopljavanju doprinosi i povećanje temperature vode iz reka ili jezera koja se koristi za hlađenje bilo termo elektrana ili nuklearnih elektrana.

Povećanje temperature u rekama i jezerima utiče i na živi svet koji je, takođe, izložen negativnom uticuju zagrevanja. Dodatno, odbačena oprema za rudarenje generiše oko 30.000 tona elektronskog otpada godišnje što dodatno zagađuje našu planetu.

Moguće je da uzroci velike potrošnje energije u sistemu kripto valuta počivaju upravo u samoj postavci sistema zasnovang na blokčejn tehnologiji. Naime, zapis o svakom novom izrudarenom kripto novčiću, kao i o svakoj transakciji se upisuje kod svih učesnika u lancu.

Upisivanje istovetnih podataka na mnogo različitih mesta konzumira veliku količinu energije i vremena. Upravo ta distribucija podataka čini da sistem bude otporan na napade i prevare od strane pojedinačnih učesnika. Podsetimo se da u blokčejn lancu ne postoji jedinstvena centralna tačka iz koje je moguće kontrolisati ceo lanac i vršiti izmene u zapisima.

Planeta Zemlja je, nesporno, izložena negativnom čovekovom uticaju i taj uticaj se neprekidno povećava.

Potražnja za električnom energijom se povećava kako usled povećanja broja stanovnika na Zemlji tako i usled povećanja energetskih potreba svakog pojedinca. Kripto valute predstavljaju samo još jednu kocicu u lancu globalog zagrevanja i svakako ne doprinose ekološkom očuvanju planete.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)