Kako je u protekloj godini ukradeno 4 milijarde USD kripto valuta?

Kripto valute, kao novi oblik imovine privukle su pažnju ne samo investitora i korisnika već su postale nezaobilazna meta hakera.

Radi se o valutama koje postoje samo u virtuelnom svetu pa se moglo očekivati da će se i napadi na njih odvijati u sajber svetu. Motivi su očigledni, a to je sticanje koristi i ravno je pljački banke koja raspolaže fiat valutama.

Istini za volju sve manje je klasičnih pljački banaka upotrebom sile ili vatrenog oružja dok je u porastu broj sajber napada na bankarske sisteme. Osnovno pitanje koje se postavlja je kako je zapravo moguće hakovati kripto valute kada se njihovo funkcionisanje zasniva na blokčejn platformi koja je veoma pouzdana i bezbedna?

Blokčejn podrazumeva da se zapisi o transakcijama čuvaju na uređajima svih učesnika u blokčejn sistemu i zato nije moguće izmeniti zapise o transakcijama na svim uređajima. Praktično je nemoguće saznati na kojim se sve uređajima nalaze transakcioni logovi, a pogotovo je nemoguće dopreti to svih uređaja.

Jedan od načina je da se hakuju kripto novčanici korisnika, odnosno preuzima se njihov identitet.

O kripto novčanicima smo pisali u prethodnim nastavcima. Pomenuli smo da postoje dve osnovne vrste kripto novčanika i to softverski i hardverski. Hardverski kripto novčanici su znatno pouzdaniji od softverskih novčanika.

Foto: Addiko banka

Meta napada su upravo softverski novčanici koji su osetljiviji na napade i nije tako teško preuzeti kontrolu nad njima. Nakon toga napadač u potpunosti raspolaže sredstvima iz hakovanog novčanika i dalje ih preko više računa prebacuje na svoj račun. Dodatno, hakeri transferišu hakovane kripto valute kroz barem jedno ili više miksališta. Miksalište ima za cilj da korisniku umesto uplaćenih kripto valuta isplati neke druge u istom iznosu i na taj način se gubi svaki trag uplatiocu digitalnih valuta.

U ovom slučaju se radi o hakeru. Iz navedenog se može zaključiti da je gotovo nemoguće ući u trag ukradenim kripto valutama. Iako zvanični podaci ne postoje, prema nekim procenama, u toku protekle, 2021. godine, ukradene su kripto valute u vrednosti od oko 4 milijarde američkih dolara! Ova činjenica govori u prilog tome da je hakovanje virtuelnih valuta postao unosan biznis kao i druge vrste sajber kriminala.

Zanimljivo je pogledati statistike napada koje ukazuju na to da napade ne izvršavaju pojedinci, čudaci, kako se to često prikazuje u filmovima u kojima je takav izgled hakera lajt motiv.

Uočeno je da se broj hakova smanjuje za vreme novogodišnjih i božićnih praznika iz čega možemo zaključiti da se radi o organizovanim grupama koje deluju pod maskom legalnih firmi, kao i da zaposleni u tim firmama uredno koriste svoje slobodne dane za vreme praznika.

Pored toga što statistički podaci govore o tome da se broj hakerskih napada smanjuje za vreme praznika, korisnicima kripto valuta se savetuje maksimalni oprez.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)