Veselin Jevrosimović: Vožnja bez vozača

Posle električnog pogona, sledeća velika promena koja se odigrava u automobilskoj industriji su takozvana autonomna vozila. U početku se radilo o prototipskim modelima koje su razvijale inovativne kompanije povezane sa informacionim tehnologijama, ali su sada uključeni i svi veliki igrači, odnosno tradicionalni proizvođači automobila.

Ne radi se, dakle, o pitanju „da li“, već „kada“. Veoma brzo, ali ne obavezno u obliku i na način kako to zamišlja većina manje upućenih čitalaca.

Preporučujemo

Naime, sam pojam „vozilo bez vozača“ može da izazove zabunu. Mnogi zamišljaju situacije prikazane u naučno - fantastičnim filmovima gde neka vrsta robota upravlja automobilom, a ljudi su tek putnici bez mogućnosti kontrole. Otuda i svojevrstan otpor prema ovoj tehnologiji, dodatno pothranjen vestima o nesrećnim slučajevima i prijavljenim problemima.

Foto: Marko Jovanović

Kao i obično, skepticizam nastaje iz nedovoljnog poznavanja i nerazumevanja detalja. Za početak, autonomna vozila poseduju pet nivoa automatizacije. Grubo rečeno, prvi nivo je tek nešto napredniji tempomat (eng cruise control).

Drugi nivo predstavlja mogućnost držanja pravca (ostajanja u saobraćajnoj traci) i odstojanja od drugih vozila, uz minimalno manevrisanje između traka. Treći nivo je sposobnost reagovanja na okruženje, uključujući sistem navigacije, semafore i saobraćajne znake.

Prva tri nivoa ne isključuju vozača, odnosno pretpostavljaju da je čovek za volanom i na oprezu. Nivo četiri je autopilot koji prati navigaciju i pametnu saobraćajnu infrastrukturu, uz mogućnost predaje kontrole vozaču.

Tek je peti nivo potpuna autonomija vozila koja može da isključi učešće vozača. Većina modela koji su trenutno dostupni nalaze se na trećem nivou. Kada dođemo do petog, ideja je da će nesreće, gužve i drugi problemi u saobraćaju biti svedeni na minimum.

Foto: Shutterstock

Iz svega napisanog jasno je da, pored samih vozila koja su dovoljno pouzdana i tehnološki opremljena, moraju da budu ispunjeni i neki dodatni uslovi. Pisao sam već u nekoliko navrata o infrastrukturi gradova budućnosti u kojoj će kompletna saobraćajna signalizacija biti „pametna“ i povezana na centralni sistem za razmenu informacija. Takvi sistemi imaju brojne prednosti i omogućuju bezbedniji i udobniji život u urbanim centrima.

Sa druge strane, primetiće neki, podložniji su zloupotrebama i manje otporni na slučajne greške. Tu na scenu stupaju alati i profesionalci koji se bave bezbednošću računarskih mreža, o čemu ću pisati sledeće nedelje.

(Telegraf.rs)