Veselin Jevrosimović: Neočekivano blago
Da li ste znali da se u svetu godišnje proizvede oko 300 miliona tona plastike. Srećom, najmanje jedna četvrtina pripada kategoriji PET ambalaže koja može da se reciklira. Još i više, postoji nekoliko inovativnih projekata sa ciljem unapređenja efikasnosti procesa reciklaže i pretvaranja plastičnog otpada u korisne materijale.
Očekivanja su da će u narednih pet do deset godina tehnologija reciklaže plastike napredovati do mere da ona više neće biti najvažniji problem ekologa. Pored plastike, elektronski otpad predstavlja jednu od većih opasnosti po zdravlje planete.
Elektronskim otpadom može se nazvati svaki električni ili elektronski uređaj koji nije u upotrebi. S obzirom na ubrzani razvoj tehnologije i masovno korišćenje računara, pametnih telefona, nosivih uređaja i drugih digitalnih pomagala, jasno je da govorimo o važnom problemu koji mora hitno da se rešava.
Postoji više inicijativa i ideja kako je moguće zaustaviti rast e-otpada (eng. e-waste). Edukacija korisnika i širenje svesti o potrebi očuvanja prirode jedan je od važnijih koraka.
Polomljeni telefon, neispravan punjač i zastareli računar ne moraju da završe u smeću. Možda mogu da budu popravljeni i donirani tamo gde će i dalje da služe svrsi. Postoji puno načina da stara oprema pronađe namenu.
Druga opcija je reciklaža, pogotovo zbog toga što se u elektronskim komponentama koriste retki materijali čija je količina na Zemlji ograničena. Tako je svojevremeno nastao fenomen nazvan "urbano rudarenje".
Umesto da retke metale tražimo pod zemljom, možemo do njih doći razlaganjem elektronskog otpada i ponovo ih koristiti u proizvodnji. Time i praktično pronalazimo blago na mestima gde ga najmanje očekujemo.
Na žalost, elektronski sklopovi su veoma kompleksni, pa je i razdvajanje na elementarne sastojke težak posao. Ostaje da pronađemo načine i rešenja da se taj proces automatizuje i ubrza. Time težimo cirkularnoj ekonomiji, o čemu sam u više navrata pisao na ovim stranama.
Procena je da se godišnje u svetu proda oko 2 milijarde mobilnih telefona. Ako znamo da modeli zastarevaju izuzetno brzo i da se neispravni aparati po pravilu ne popravljaju, jasno je koju količinu otpada produkuje samo jedna vrsta digitalnih uređaja. Zbog toga je presudno da se temom elektronskog otpada ozbiljno pozabavimo i pronađemo nove i bolje načine da sačuvamo okolinu i prirodne resurse.
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.