Veselin Jevrosimović: Četiri burne decenije

Kako je izgledao vaš prvi računar? Stariji čitaoci će se verovatno sa nostalgijom prisetiti ranih PC-jeva u jednoličnim metalnim kutijama specifične krem boje.

Nisu bili povezani na internet (internet nije ni postojao u to vreme), procesorska snaga predstavljala je tek delić onoga što mogu moderni pametni telefoni, a rezolucija ekrana nije dozvoljavala ništa osim monotonih tekstova ispisanih na crnoj pozadini. I pored toga, svi koji su ih koristili imali su osećaj da ulaze u čudesni svet novih mogućnosti.

Preporučujemo

Ovih dana navršeno je tačno četrdeset godina od kako je proizveden prvi IBM PC kompjuter. Time je praktično pokrenuta era u kojoj su računari, malo po malo, postali sastavni deo naših života, bez obzira na interesovanja i posao kojim se bavimo.

Foto: Marko Jovanović

Do tada su kompjuteri uglavnom bili u obliku takozvanih „mejnfrejm“ mašina veličine nekoliko ormana, a pristup je bio ograničen na mali broj korisnika u institucijama, univerzitetima i velikim kompanijama.

Model 5150 koji je IBM predstavio svetu u avgustu 1981. godine nije bio ni prvi niti najmoćniji kućni računar. Ono što ga je odvajalo od malobrojne konkurencije - na primer ranih Eplovih kompjutera - jeste otvorenost standarda i učešće mnogobrojnih nezavisnih kompanija u proizvodnji komponenti.

To konkretno znači je bilo ko mogao da sklopi računar po PC standardu i da bude siguran da će svi programi pisani za ovu platformu funkcionisati bez problema. Time se ideja ličnog računara proširila planetom, a konkurentska borba i masovna proizvodnja omogućile su pristupačnije cene.

Operativni sistem za novi računar, a po narudžbi IBM-a, razvila je tada malo poznata kompanija Majkrosoft. Mnoge firme ubrzo su počele da proizvode svoje verzije PC-kompatibilnih računara, a HP je konstruisao prvi štampač za PC. Ostalo je istorija.

Postavlja se pitanje kako će personalni računari izgledati četiri decenije od danas. Sigurno je da će biti sveprisutni i uvek dostupni, na način da često nećemo biti svesni njihovog postojanja. Sve ostalo je pod znakom pitanja, uključujući i način na koji će funkcionisati. Verovatno je i da ćemo imati neke potpuno nove standarde za razvoj komponenti. Ipak, verujem da ćemo se sećati kako je sve počelo.

(Telegraf.rs)