Veselin Jevrosimović: Realnost virtuelne realnosti

Tekst koji čitate možete da posmatrate kao nastavak članka od prošle nedelje. Tada sam govorio o posvećenosti ljudi virtuelnom životu na društvenim mrežama, u video igricama i na internetu. Ako bi ovaj trend otišao u svoju krajnost, a iskreno se nadam da neće, pitanje je šta bi bio sledeći korak. Da li bi ljudima ekran telefona ili računara postao nedovoljan za prisustvo u digitalnom svetu? Odgovor postoji...

Naime, sve je popularniji koncept nazvan metavers (eng. metaverse), a koji podrazumeva mrežu postojanih virtuelnih svetova i unapređenih realnosti (eng. augmented reality), povezanih sa internetom. Pojam je kovanica od grčke reči „meta“, u značenju „iza“ ili „posle“, i nastavka reči „univerzum“ (eng. universe).

Preporučujemo

Ovakvom prostoru ljudi bi za početak pristupali korišćenjem posebnih naočara, rukavica i druge opreme. U njemu bi mogli da obavljaju najrazličitije aktivnosti - od pretraživanja informacija, međusobne komunikacije i igranja video igrica, do obuke i obavljanja profesionalnih poslova.

Foto: Marko Jovanović

Kako bi to moglo da izgleda u praksi videli smo u delima naučne fantastike. Filmovi „Tron“, „Matriks“, „Igrač broj 1“ ili knjige poput romana „Histerični sneg“ Nila Stivensona (u kome se prvi put pominje pojam metavers), obično predstavljaju virtuelnu realnost kao pogubnu po čovečanstvo. To je sasvim razumljivo ako znamo da je zadatak umetnika da prikaže zanimljivu i uzbudljivu priču.

U praksi nije sve tako crno. Uz odgovarajuću regulativu i kontrolu, sveobuhvatni sajber prostor mogao bi da zameni internet kakav danas poznajemo i pruži brojne pogodnosti. Ideje na koji način bi u tom slučaju na bolje mogli da se promene poslovanje, komunikacija, obrazovni sistem i zdravstvena zaštita zaslužuju poseban tekst. Potrebno je samo da ljudi pronađu pravu meru i ne zaborave da postoji i stvarni život.

Ideja metaversa - koliko god prisutna u delima naučne fantastike i bez obzira na to što se o njoj u poslednje vreme sve više govori - još uvek je na nivou vizije. Sa druge strane, tehnološki napredak omogućuje njeno ostvarenje, dok IT giganti poput Fejsbuka ozbiljno razmatraju njeno sprovođenje u realnost. Doduše, zbog brzine razvoja sve je teže predvideti tehnološku budućnost svega nekoliko decenija unapred. Osim toga, postoje teoretičari koji tvrde da već živimo u nekoj vrsti „matriksa“. Gde je onda granica između virtuelnog i stvarnog?

(Telegraf.rs)