Kakva je veza između kripto valuta i globalnog zagrevanja?

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Rudarenje kripto valuta je postao unosan posao. Istini za volju, kako vreme prolazi i kako je sve više novčića određene kripto valute izrudareno, isplativost samog rudarenja je sve manja. Tipičan primer je najpopularnija kripto valuta - Bitkoin. Inicijalno je ukupno kreiran 21 milion novčića dok je do sada izrudareno nešto preko 18.700.000 koina. Zaključujemo da još 2,3 miliona novčića Bitkoina čeka svoje vlasnike. Podsetimo se da se rudarenje svodi na pogađanje digitalne oznake koina a zatim izračunavanje heš vrednosti te oznake. Zatim se pretraži baza heševa, u ovom slučaju Bitkoina, pa ukoliko se heš vrednost pronađe u bazi podataka, postajete vlasnik jednog bitkoina. Naravno, ukoliko je novčić već izrudaren ili ne postoji u bazi podataka, ne dobijate ništa već nastavljate dalje računanje. Sama izračunavanja zahtevaju određene procesorske i memorijske kapacitete koji troše električnu energiju. Velike „plantaže“ servera koje se najvećim delom nalaze u Kini i u SAD troše ogromne količine električne energije za svoj rad. Ako se uzme u obzir da se električna energija dobija iz različitih izvora postaje jasno da u krajnjoj liniji dolazi do zagađenja čovekove okoline i povećanja globalnog zagrevanja.

Preporučujemo

Ukoliko se posmatra potrošnja električne energije za neke od kripto valuta, uočavamo da Bitkoin godišnje konzumira električnu energiju od oko 57 milijardi kWh, što je znatno više od države, kao što je Portugal. Sledeći na rang listi je Ethereum, o kome smo pisali u prošlom nastavku i koji troši oko 2,5 milijardi kWh električne energije. Poređenja radi, keš novac troši oko 2,6 miliona kWh električne energije  dok kreditne kartice ukupno troše svega oko 80.000 kWh godišnje električne energije. Ukoliko se potrošnja energije posmatra iz ugla emisije CO2, za svaki Bitkoin se emituje oko 10 kg CO2 po USD vrednosti samog Bitkoina. Jasno je da se radi o velikom zagađenju i povećanju globalnog zagrevanja.

U cilju smanjenja zagađenja atmosfere kompanije DMG Blockchain Solutions Inc. i Argo Blockchain Plc najavile su zajedničke akcije na razvoju tehnologija u mehanizama kako bi doprinele rešavanju pomenutog problema. Inicijativa se bazira na korišćenju obnovljivih izvora energije i izbacivanje fosilnih goriva, a pre svega termoelektrana na ugalj koje se dobrim delom koriste u Kini. Takođe se razvijaju i novi protokoli koji bi trebalo da smanje potrošnju energije. Ako se uzme u obzir činjenica da rudarenje Bitkoina troši oko 0,5% globalne potrošnje energije postaje jasno koliko je problem ozbiljan.

Projekat ovih kompanija predstavlja mali ali ipak značajan doprinos spasavanju naše planete od globalnog otopljavanja, i ekološke katastrofe koja preti da ugrozi funkcionisanje čovečanstva u obliku u kome ga danas poznajemo.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)