Veselin Jevrosimović: Kolekcionari svega digitalnog

Foto: Unsplash

Verujem da većina čitalaca, uključujući i one koji pomno prate dešavanja u svetu informacionih tehnologija i interneta, ne razume u potpunosti kako funkcionišu kripto valute. Koliko god plastično da vam objasne blokčejn sistem koji omogućuje globalno praćenje transakcija i vlasništva nad digitalnim novcem, detalji su toliko konfuzni i kompleksni da ostaju pod velom magle.

Preporučujemo

Proces „rudarenja“, kreiranja kripto valuta izvršavanjem komplikovanih matematičkih proračuna na računarima korisnika, čime je obezbeđena ograničena količina „novčića“, nije do kraja jasan čak ni onima koji u njemu učestvuju.

Ako su vas kripto valute zbunjivale, sačekajte da čujete priču o NFT-ovima. NFT je skraćenica od engleskog pojma „nezamenljivi žeton“ (eng. „nonfungible token“). Primer zamenljivog (takoreći konvertibilnog) žetona je novac. Tačno znamo koliko jedna novčanica vredi i možemo je zameniti za neki drugi novac, robu ili uslugu.

Foto: Marko Jovanović

Nezamenljivi žetoni su umetnička dela i slični kolekcionarski predmeti čija vrednost zavisi od interesovanja i spremnosti ljudi da ponude određenu cenu. U digitalnom svetu fenomen nazvan NFT odnosi se na trend kupovine „vlasništva“ nad digitalnim delima, najčešće upravo korišćenjem kripto valuta.

Pod digitalnim delima ovde se podrazumeva bilo šta, i to bukvalno - od konkretnih stvari poput snimka muzičkog dela, preko animiranih gifova i drugih oblika digitalne umetnosti, do banalnosti poput mimova, pojedinačnih tvitova ili amaterskih video snimaka. Pri tome kolekcionar ovakvih digitalnih „stvari“ ne postaje vlasnik autorskih prava, ekskluzivnog prava na korišćenje ili distribuciju.

Ukratko, ni na koji način ne može da profitira od posedovanja NFT-a, osim preprodajom nekom drugom kolekcionaru. Na primer, bilo ko može da kopira i deli animirani gif fajl ili citira nečiji tvit, ali samo jedna osoba može da bude vlasnik takvog NFT-a. Ko poseduje NFT kontroliše isti onaj blokčejn mehanizam na osnovu koga funkcionišu kripto valute, uključujući i praćenje transakcija kojima se vrši promena vlasnika.

Ako se pitate zašto bi neko kupio naizgled bezvredan komad digitalnog zapisa nad kojim nema nikakva realna prava, treba da znate da je prošle godine u trgovini NFT-ovima potrošeno čak 250 miliona američkih dolara. Kao i u slučaju klasičnih kolekcionara, radi se o vrsti ulaganja, prestižu ili jednostavno hiru. Da je jasno - nije, ali mislim da ćemo u budućnosti čuti još zanimljivih pričao „enefteovima“...

(Telegraf.rs)