Da li su kripto valute budućnost ili rizično kockanje?

Američki dolar je valuta u koju se veruje i u kojoj mnoge zemlje čuvaju svoje devizne rezerve. Takođe, američki dolar je valuta kojom se trguju najveće svetske vrednosti kao što su nafta ili kako je još nazivaju „crno zlato“, ali i pravo zlato i drugi plemeniti i traženi metali.

Svoju vrednost je stekao nakon Drugog svetskog rata kada su privrede većine zemalja bile razorene i kada su SAD imale apsolutnu ekonomsku premoć u svetu. Što se tiče vojne premoći, SAD su se takmičile sa tadašnjim SSSR-om koji je, iako u neznatnom zaostatku, bio velika i opasna nuklearna sila. Vremenom su se privrede razorenih zemalja obnavljale i postepeno zauzimale svoje mesto na svetskom tržištu.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno su SAD srazmerno gubile na svojoj ekonomskoj snazi. Sve do 1973. godine američki dolar je imao „zlatnu podlogu“, odnosno uvek se mogao zameniti za određenu količinu zlata. Za vreme dok je predsednik SAD bio Ričard Nikson, ovaj standard je napušten, i dolar više nije imao „zlatnu podlogu“. U međuvremenu su se pojavile i druge valute koje su sve više zauzimale svoj deo tržišta. Među njima se može izdvojiti Evro kao valuta koja je nastala uporedo sa nastankom Evropske unije.

U novije vreme se kineski Juan takođe smatra značajnom valutom. Uspon kineske privrede je vrtoglav i Kina je trenutno druga ekonomska svetska sila. Nakon Drugog svetskog rata Kina je bila razorena što ratom sa Japanom što unutrašnjim sukobima, tako da je mnogo ljudi u Kini umiralo od gladi. Ukoliko bi neko u to vreme prognozirao da će Kina biti druga svetska ekonomska sila, sigurno bi to izgledalo krajnje neverovatno.

Pojava kripto valuta kako u samom svom začetku tako i sada izaziva mnoge kontroverze u pogledu same svoje suštine pa tako i u pogledu njihove budućnosti. Dobar broj ljudi je uveren da se radi o Ponzi šemi, odnosno piramidalnoj šemi o čemu smo pisali u jednom od prethodnih nastavaka. Dok su sa druge strane, mnogi uvereni da se radi o revolucionarnom tehnološkom i finansijskom pomaku koji će izmeniti lice svetskog finansijskog tržišta. Naravno, postoji i dobar broj neopredeljenih, koji nisu zapravo sigurni o čemu se radi.

Iako većina Amerikanaca i dalje koristi pouzdane dolarske novčanice za plaćanje roba i usluga, sve veći broj institucija i investitora posmatra da li će ta papirna valuta postati stvar prošlosti. Kripto valuta, kao što je najpopularniji Bitkoin, postao je vruća tema na berzi u Njujorku, ali i među bankarima širom sveta. Radi se o potpuno nematerijalnoj imovini koje ne moraju nigde da se fizički skladište i čuvaju. Iako je Bitkoin digitalna valuta njegova vrednost rapidno raste, doduše uz povremene oscilacije.

Foto: Pixabay

Prema nekim ispitivanjima, oko 40 odsto Amerikanaca poseduje kripto valutu, a dve trećine njih planira da uložo još više novca u Bitkoin u toku naredne dve godine. Dodatni zamajac daljem razvoju kripto valuta daju ulaganja institucionalnih investitora, kao što su Tesla, Twitter, SpaceX i druge značajne kompanije. Uprkos sve većem prihvatanju maloprodaje i korporacija, mnogi lideri kompanija i institucionalni investitori i dalje su skeptični. Mnogi skeptici nazivaju  Bitkoin „visoko spekulativnom imovinom“...

Da li su kripto valute samo trenutna rešenja, slična kockanju, gde se mali broj ljudi obogati a mnogo njih osiromaši ili se radi o revolucionarnom finansijskom koraku saznaćemo u budućnosti...

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)