Veselin Jevrosimović: Bezrazložan strah od propuštenog

Ljudi su u dvadeset i prvom veku neprekidno bombardovani informacijama i vestima. Za razliku od nekih prošlih vremena, sada se dešavanja ne odigravaju samo u fizičkom svetu oko nas, već i u virtuelnom prostoru interneta, društvenih mreža i video igara. Na žalost, većina nije imala dovoljno vremena da se prilagodi ovima promenama, što može negativno da se odrazi na funkcionisanje naše svakodnevice.

Jedna od manifestacija nesnalaženja modernog čoveka u digitalnom dobu sveprisutnih informacija je i fenomen nazvan FOMO. Radi se o skraćenici engleskog izraza "fear of missing out", u slobodnom prevodu - strah od propuštenog. Ako vas uhvati nemir kada prođe nekoliko minuta a niste proverili poruke i naloge, to je znak da ste potpali pod uticaj FOMO efekta. Ako telefon držite pored uzglavlja i prvo što uradite ujutro kad otvorite oči je da pogledate šta se u međuvremenu desilo na mreži, verovatno patite od ovog poremećaja. Ako ne postoji vreme, mesto, društvo i prilika u kojoj isključujete uređaje i ne javljate se na poruke i pozive, treba da se zabrinete.

Preporučujemo

Foto: Marko Jovanović

Problem o kome govorim nije nov. Naziv FOMO prvi put se pominje još sredinom devedesetih godina prošlog veka, ali je razmere prave epidemije dobio u poslednjih nekoliko godina, sa masovnim uključivanjem ljudi svih životnih dobi i različitih nivoa računarske pismenosti u društvene mreže.

Pored očiglednog pada produktivnosti, zanemarivanja obaveza i pogoršanja odnosa u porodici, FOMO može da dovede i do drugih posledica. Eksperti tvrde da dugoročna izloženost ovom poremećaju stvara negativan uticaj na definisanje i ostvarivanje ličnih ciljeva, dovodi do građenja nerealne slike o sebi, nezadovoljstva i anksioznosti.

Mislite o tome kada sledeći put uhvatite sebe kako nekontrolisano posežete za telefonom svakih nekoliko minuta zabrinuti da nešto ne propustite.

Verujem da će ljudi vremenom uspeti da pronađu pravu meru interesovanja za događaje oko sebe, bilo da se oni odigravaju u realnosti ili u sajber svetu. Dobro je što danas imamo priliku da saznamo praktično svaki podatak o bilo čemu, ali je bitno i da naučimo da odvajamo bitno od nebitnog, kao i da najveći deo slobodnog vremena posvetimo onome što nam je u životu najvažnije.

(Telegraf.rs)