Kako je definisan odnos između anonimnosti i bezbednosti na polju kripto valuta?

Bezbednost i privatnost su po svojoj suštini kontradiktorni pojmovi. Naime, bezbednost podrazumeva punu kontrolu situacije, uključujući ljude i njihovu međusobnu interakciju. Sa druge strane privatnost podrazumeva izvođenje aktivnosti bez mogućnosti da druga strana ima uvid u postupke i namere osobe koja preduzima određene postupke. Anonimnost podrazumeva zaštitu identiteta korisnika koji preduzima određene postupke.

Da li je bitnija bezbednost ili privatnost, ne može se jednostavno odgovoriti. Sam odgovor zavisi od situacije koju posmatramo. Ukoliko se posmatra kontrola putnika na aerodromu, jasno je da bezbednost predstavlja primarni faktor koji je potrebno primenjivati nauštrb privatnosti. Ukoliko se radi o anketi kojom se želi utvrditi stav ljudi prema nekoj pojavi, potpuno je jasno da je anonimnost dominantan faktor jer bi otkrivanjem identiteta moglo doći do ugrožavanja bezbednosti osoba koje daju svoje odgovore u anketi.

Preporučujemo

Kripto valute po samom svom konceptu podrazumevaju anonimnost korisnika, odnosno vlasnika kripto valuta. Pored navedenog podrazumeva se i anonimnost transakcija, odnosno, ko je kome preneo sredstva, zbog čega i o kakvom prometu usluga ili roba se radi. Ceo sistem je projektovan na način kako bi se zaštitila anonimnost korisnika i njihovih međusobnih transakcija. Osobe koje se bave trgovinom ilegalnih roba i usluga su u tome odmah videle priliku da razviju i prošire svoje poslovanje.

U prethodnim nastavcima smo pisali o anonimnosti kripto valuta kao i o njihovom korišćenju na ilegalnom tržištu. Takođe smo pisali i o „Darkweb“ virtuelnom prostoru kao i o mehanizmima koji u tom prostoru funkcionišu. Očigledno je da se radi o trgovini nelegalnim robama i uslugama, kao što su trgovina narkoticima, oružjem, pornografskim sadržajima kao i ukradenim informacijama.

Imajući u vidu sam koncept kripto valuta, nije moguće ući u trag ni prodavcima ni kupcima, a ne mogu se identifikovati ni same transakcije. Kako smo pomenuli na početku ovog teksta ovde je reč o potpunoj anonimnosti učesnika. Jasno je da se prilikom pomenutih transakcija ne plaćaju porezi državama za koje su transakcije vezane.

Sa druge strane države, kao ni šira međunarodna zajednica ne mogu tolerisati ilegalno tržište koje može ostaviti negativne posledice po širu društvenu zajednicu. Stoga je neophodno uspostaviti određeni nivo kontrole nad transakcijama koje se odvijaju korišćenjem kripto valuta.

Možemo uočiti da je sama ovakva namera u suprotnosti sa osnovnim konceptom kripto valuta. U prethodnim nastavcima smo takođe pominjali napore američkog IRS-a da uvede kripto valute u legalne tokove kako bi se mogao naplaćivati odgovarajući porez.

Napore u tom smeru je predstavilo i francusko Ministarstvo finansija. Ministarstvo je iznelo opsežne zahteve u pogledu principa KYC (KnownYourCustomer - Upoznaj Svog Klijenta) za sve kompanije koje trguju kripto valutama koje posluju Francuskoj. Ovakvom odlukom bi moglo doći do potpunog poništavanja bilo kakvog privida anonimnosti kripto valuta. Potrebno je razumeti da postoje propisi koji regulišu borbu protiv terorizma i sprečavanje pranja novca, zbog čega je KYC princip neophodan.

Pronaći balans između bezbednosti i privatnosti nije ni malo jednostavan zadatak. Na polju kripto valuta problem se može sagledati iz više uglova. Kako će se dalje razvijati odnos između bezbednosti i privatnosti u oblasti kripto valuta, pokazaće vreme.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)