Odbrana doktorskog umetničkog projekta u Galeriji FSU

Mentor na ovom doktorskom umetničkom projektu je profesor Saša Filipović, dekan Fakulteta savremenih umetnosti.

Zbirka devet multimedijalnih radova

U okviru praktičnog dela doktorskog umetničkog projekta pod nazivom „Dirigovana stvarnost: tragovi ljudskog opstanka” predstavljeno je devet multimedijalnih radova (video, instalacija, objekti, video-instalacije, crteži), koji su nastajali u vremenskom periodu od 2013. do 2019. godine. U izboru tema i metoda oni predstavljaju zaokret u umetničkoj praksi kandidata, od konvencionalnog ka multimedijalnom umetničkom stvaranju. Realizovani radovi bave se fenomenologijom društvenih kretanja koja se u sociološkom i političkom jeziku imenuju kao migracije. Njihov karakter određuju uzroci koji ih pokreću, ratovi, promene društvenih uređenja, ekonomske krize, etničke različitosti i drugo.

Instalacija pod nazivom „BS 4821” sačinjena je od 50 MP4 plejera, dva tablet računara, 50 USB kablova dužine od 1,8 m do 3,0 m, osam desetokanalnih razdelnika (splitera), dva četvorokanalna razdelnika i nekoliko električnih priključaka. Monitori i tableti se koriste za reprodukciju pedeset različitih video-sadržaja. Ti sadržaji su snimani 2015. godine i svaki predstavlja nezavisni video-rad. Za potrebe ovog rada kandidat pravi video-zapis ljudi koji su se odlučili da napuste zavičaj i pokušava da, fokusirajući se na delove lica, zabeleži intimne ispovesti i uhvati emocionalno stanje. Ovi video-snimci dokumentuju razmišljanja i osećanja migranata u momentu odlaska.

Tema: Migranti u novim životnim okolnostima

Rad „Drugi prostori” se bavi temom migranata u novim životnim okolnostima. Instalacija je sačinjena od fotografija i crteža sa motivom očiju, poput onih koji su se nalazili na displejima prethodnog rada. Promenjeni medij, fotografija, crtež, kao da prizivaju sećanje, uspomenu na ljude izmeštene u neki novi prostor.

Video-rad „Na putu” nastao je prilikom snimanja autoportreta u konkavnom polureflektivnom staklu, što je za razultat imalo istezanje i dupliranje snimanog portreta. Prostor brzog voza u kome je video snimljen i zvuk koji proizvodi kretanje voza pojačavaju dramu deobe forme glave na konkavnom staklu.

Umetnička instalacija pod nazivom „Kako nešto radi?” bavi se uticajem medija u kreiranju sadržaja ili, kako kandidat pretpostavlja, dirigovane stvarnosti. Mediji nude senzacionalizam ili, kako bi Gi Debor rekao, društvo spektakla, kojim kreiraju sadržaje za kratkoročnu zabavu i zamagljuju objektivnu spoznaju. U radu se kritikuju kreatori društvene stvarnosti i označavaju kao ključni uzrok koji diriguje donošenje mnogih odluka. Zanimanje za kontekst zloupotrebe medijskih sloboda i uticaja na društvo može se sagledati i u radu „Perite vaša usta barem jednom dnevno”. Poput situacioniste, kandidat pokušava da odredi društveni aktivizam u ovom radu. Objekti od gipsanih otisaka ljudskih vilica kritikuju govor medija u sadržinskom, etičkom smislu i komentarišu uticaj snage reči u konstituisanju emotivnih stanja kod čoveka.

Rad „Moždani udar” čine četiri objekta, napravljena od segmenata različitih veličina i boja.  Objekti su realizovani u polutransparentnom materijalu kliritu (pleksiglas), koji je ručno obrađivan i složen u model mozga. Izbor transparentnog materijala ima svoje razloge u nameri da se kroz ove modele propusti i led svetlo, koje dodatno pojačava prisustvo i izraz izloženih objekata. Ovaj rad direktno komentariše dirigovane uticaje medija na ponašanje ljudi i na kreiranje nametnute normativne slike stvarnosti.

U radu pod nazivom „Poverty”, ranijeg datuma, namera kandidata je bila da se kroz motiv otvorenih šaka koje se pružaju u svim pravcima prikažu prosjaci, ljudi sa margine. Ovaj rad je bio deo postavke na podu najprometnijeg šoping centra u Crnoj Gori. Deo postavke činilo je belo platno od oko 80 kvadratnih metara. Crtež je bio postavljen u položaj koji se može dovesti u uobičajenu poziciju posmatranja ljudi koji prose.

Umetnik iz Bijelog Polja sa velikim brojem samostalnih izložbi i međunarodnih predstavljanja

Abaz Dizdarević rođen je u Bijelom Polju 1978. godine. Slikarstvo je diplomirao na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Magistrirao je na istom fakultetu u klasi profesora Branislava Sekulića. Doktorske studije upisao je 2012. godine. Autor je brojnih samostalnih izložbi i učesnik na međunarodnim predstavljanjima i kolektivnim izložbama.

Fakultet savremenih umetnosti – Postani umetnik savremenog doba

Pored doktorskih studija vizuelnih umetnosti, na Fakultetu savremenih umetnosti postoje doktorske studije dramskih umetnosti i dizajna, ali i akreditovane master i, naravno, osnovne studije. Studenti mogu da se opredele za neki od 13 smerova koji su rasoređeni na 5 različitih programa. U zavisnosti od svojih afiniteta i talenata birate između Likovnih umetnosti, Glume, Dizajna, Modnog dizajna ili Kreativnih komunikacija. Fakultet savremenih umetnosti ima tradiciju dugu 20 godina. Do danas je formirao veliki broj uspešnih i priznatih umetnika, koji su poznati ne samo na ovim prostorima već i u najznačajnijim svetskim umetničkim centrima.Nastavni program kreiran je tako da uspešno povezuje tradicionalne umetničke metode sa najsavremenijim dostignućima u tehnologiji, pa studenti stvaraju dela koja idu u korak sa vremenom i tako postaju konkurentni na tržištu rada. Ljubav i talenat prema umetnosti pretvaraju u profitabilna zanimanja.To je koncept umetničkog obrazovanja, jedinstven na ovim prostorima, koji stvara umetnike koji su spremni da odgovore na sve izazove modernog doba.

(Telegraf.rs/PR)