Veselin Jevrosimović: Pametnije i bezbednije

Kada sam prošle nedelje pisao o sistemima za navigaciju i mapama koje pružaju dodatne informacije u realnom vremenu, istakao sam njihov značaj za razvoj takozvanih „pametnih gradova“.

Podizanje bezbednosti građana jedna je od osnovnih ideja u okviru koncepta gradske infrastrukture koja se oslanja na savremena tehnološka rešenja i internet. Zbog toga mogućnost blagovremenog informisanja putem pomenutih GPS mapa igra značajnu ulogu u njenom sprovođenju. Navigacija je, međutim, samo jedna od komponenti.

Preporučujemo

Kada se govori o bezbednosti nekog grada, ljudi obično prvo pomisle na stopu kriminala. Činjenica je, međutim, da saobraćajne nezgode odnose ništa manji broj života, uz ogromnu materijalnu štetu svake godine. Kako rastu gradovi, tako se umnožava i broj puteva, saobraćajnih petlji, pešačkih i biciklističkih staza, vozila gradskog prevoza itd.

Foto: Marko Jovanović

Novine poput električnih trotineta dodatno komplikuju ionako kompleksan sistem saobraćaja u urbanim centrima. Cilj je da se u pametnim gradovima budućnosti sistem saobraćajne infrastrukture organizuje tako da broj nezgoda sa ozbiljnim posledicama bude nula. Ovo se poklapa sa globalnom inicijativom pod nazivom „vizija nula“ (eng. Vision Zero). Premda je ideja nastala sredinom devedesetih godina prošlog veka, tek napredna IT rešenja omogućuju njeno puno sprovođenje.

Na primer, pametna saobraćajna signalizacija može da prilagodi frekvenciju propuštanja vozila u zavisnosti od situacije u datom trenutku, a na osnovu neprekidne komunikacije sa ostatkom sistema. Na taj način postiže se optimizacija koju ranije nismo mogli ni da zamislimo.

Autonomna vozila opremljena senzorima i povezana na internet trenutno mogu da šalju podatke centralizovanoj kontroli, što se opet vraća kao informacija svim ostalim učesnicima u saobraćaju. Osim međusobne povezanosti svih elemenata i potrebne za konekcijama koje će biti pouzdane i brze, važan deo zamisli čini softverska komponenta za analizu svih prikupljenih podataka. Tu već zalazimo u domen veštačke inteligencije i mašinskog učenja.

Tehnološka budućnost ka kojoj se krećemo krupnim koracima treba da obezbedi udobniji život ljudi, što uključuje rešavanje brojnih problema sa kojima se čovečanstvo danas susreće.

Pristup informacijama i mogućnost komunikacije u svakom momentu i na svakom mestu dostignuće je koje danas podrazumevamo. Naredni korak su pametnije kuće i gradovi, dok naučnici i inovatori paralelno rade na unapređenju zdravlja ljudi.

(Telegraf.rs)