Da li su kripto valute još jedan vid Ponzi šeme?
Ponzi šema ili piramidalna prevara. Za nastanak ovakvog načina prevare „zaslužan“ je Čarls Ponzi, italijanski doseljenik u koji se doselio u SAD početkom 19. veka. Iako su SAD dugo bile zemlja mogućnosti u kojoj je bilo moguće ostvariti prelazak iz jedne ekonomske klase u drugu, mnogi doseljenici su je doživljavali kao mogućnost brzog i lakog bogaćenja.
Da li su SAD i dalje zemlja mogućnosti u kojoj svako može ostvariti svoje interese i napredak ne možemo biti potpuno sigurni. Američki profesor, lingvista i mislilac Noam Čomski, u svojoj knjizi „Rekvijem za američki san“ iznosi niz argumenata da su ljudi u SAD izgubili tu mogućnost.
Ekonomska nejednakost stanovništva SAD se može ilustrovati činjenicom da 5% najbogatijeg stanovništva poseduje oko 65% bogatstva, dok preostalih 95% stanovništva poseduje preostalih 35% bogatstva. I kako u svojoj knjizi analizira Noam Čomski, promene nisu moguće, ili je vrlo teško moguće da se obogati neko iz siromašnije klase.
Čarls Ponzi, inače bankarski pomoćnik koji je više puta osuđivan za različite prevare, osmislio je šemu prevare koja je tada predstavljala novinu, iako su osnovne postavke prevare navođene u literaturi još u 19. veku u delima Čarlsa Dikensa. Banka u kojoj je Ponzi radio privukla je veliki broj klijenata nudeći, za to vreme, izuzetno visoku kamatu od 6%, što je bilo dvostruko više nego što su ostale banke nudile.
Radilo se o nerealno visokoj kamati i ukoliko bi neko objektivno sagledao situaciju bilo je potpuno jasno da nije moguće investirati novac i ostvariti toliko veliku dobit kako bi se isplatile obećane kamate. Prvim ulagačima su visoke kamate zaista i isplaćivane, kako bi se privukli ostali ulagači nadajući se brzom, lakom i nesrazmernom dobitku.
Naravno, to se nije desilo, Ponzi je sa novcem pobegao u Meksiko dok su svi ulagači koji su se kasnije priključili piramidalnoj šemi ostali bez novca. Iako je šema poznata i detaljno opisana u literaturi, neverovatno je da šema i dalje funkcioniše i da većina ljudi i dalje biva prevarena na isti način. Osnova svake prevare je da će čovek dobiti nešto lako, brzo i bez mnogo truda, odnosno koreni počivaju u ljudskoj lakomosti.
Postoje i tumačenja da su kripto valute ništa drugo do jedna Ponzi šema. Iako mnogobrojne činjenice govore da se ne radi o prevari već o potpuno novom pristupu svetskim finansijama, nije moguće potpuno isključiti da su kripto valute zapravo jedna velika piramidalna prevara.
U celu priču oko kripto valuta uključio se i Holivud koji će kroz umetničku prizmu dati svoje viđenje ovog fenomena. Iako smo svesni da je Holivud „fabrika fikcije“, ne bi bilo prvi put da mašta holivudskih stvaralaca predvidi pojedine buduće događaje ili postojeća zbivanja pokaže u mnogo realnijem svetlu nego što je to vidljivo oku običnog posmatrača.
Priča koju priprema MGM studio se zasniva na istinitoj priči o prevari koju je na osnovu vlastitog iskustva napisala Jen McAdam. Jen je bila žrtva prevare sa kripto valutama i podelila je to iskustvo kroz svoju knjigu. Radni naziv filma je „Fake“ („Falsifikat“) dok je glavna uloga poverena engleskoj glumici Kate Winslet, inače dobitnici Oskara za film „The Reader“ („Čitalac) “2008. godine.
Kakav će biti film i koliko realno će opisati stanje u svetu kripto valuta, saznaćemo kada budemo gledali film. A kakva će biti sudbina kripto valuta saznaćemo u realnom životu.
(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.