Imaju li kripto valute budućnost ili ne?
Nesumnjivo je da se upotreba kripto valuta nezadrživo širi i da sve više ljudi obavlja sve više transakcija kripto valutama. Mnogi indirektni pokazatelji govore u prilog toj činjenici. Ipak, veoma je teško tačno utvrditi broj korisnika kripto valuta iz više razloga.
Kao osnovni razlog možemo uzeti anonimnost korisnika, tako da nije moguće utvrditi da li jedan te isti korisnik koristi više digitalnih novčanika ili ne? Različite organizacije i portali vrše istraživanja čiji rezultati nisu potpuno identični ali je trend rasta tržišta kripto valuta nesumnjiv. Jedno od najozbiljnijih istraživanja tržišta kripto valuta vrši Univerzitet u Kembridžu i nedavno je završio treće po redu globalno istraživanje i objavio detaljne rezultate.
Istraživanje se fokusiralo na četiri osnovna segmenta kripto valutnog tržišta a to su: rudarenje kripto valuta, plaćanja, starateljstvo nad više različitih digitalnih novčanika za kripto valute kao i na berze za razmenu i trgovanje kripto valutama. U istraživanju je učestvovao veliki broj učesnika najrazličitijih profila koji su pokrili sve četiri pomenute oblasti istraživanja.
U analizi je zaključeno da je došlo do pada rudarenja kripto valuta iz razloga o kojima smo pisali u prethodnim nastavcima. Naime, kako se broj neotkrivenih novčića smanjuje sve ih je teže pronaći i za njihovo pronalaženje/izračunavanje potrebno je sve više procesorske, memorijske ali i električne energije. Iz pomenutih razloga, troškovi rudarenja postaju sve veći dok je dobit sve manja tako da rudarenje nije više tako unosno kako je bilo ranije, dok je veliki broj neotkrivenih novčića bio na raspolaganju.
Iako se za rudarenje koriste obnovljivi izvori energije, što je korisno za zaštitu ekološkog sistema, sebe električne energije i dalje ostaju visoke. Veoma mali broj kripto rudara dobija pomoć države u svom poslu kako bi ga učinili isplativijim, nešto više od četvrtine ispitanika. Što se tiče rasta firmi koje se bave kripto valutama, najveći rast beleže mlađe firme, odnosno firme koje su osnovane pre 3 ili 4 godine, a koje čine gotovo polovinu kompanija na kripto tržištu i koje su zabeležile rast profita u poslednjih godinu dana.
U isto vreme je zabeležen sporiji rast broja zaposlenih, iz čega možemo zaključiti da je tehnologija kripto valuta napredovala i da nije više potrebno dosadašnje uvećanje broja zaposlenih u ovoj oblasti. Ovo je posledica usavršavanja tehnologije koja omogućava manjem broju ljudi da izvršava više složenijih zadataka kako bi tržište funkcionisalo.
Što se tiče upotrebe kripto valuta i dalje vodeće mesto zauzima Bitkoin (BTC), koji zauzima gotovo 90% kripto tržišta. Iako i dalje dominantno učešće BTC, u odnosu na period od pre dve godine, došlo je do pada od oko 8% kada je BTC imao gotovo apsolutni primat. Među ostalim kripto valutama koje su široko prihvaćene možemo pomenuti: Ethereum (ETH), Litecoin (LTC), Bitcoin Cash (BCH) i Ripple (XRP).
U istraživanju se sagledava i uticaj regulatora koji nastoje da stave kripto valute pod kontrolu državnih institucija, a koji je po svojoj logici duboko suprotan logici otvorenosti i anonimnosti samih kripto valuta.
Kako će teći dalji razvoj kripto valuta i u kom smeru će se dešavati najvažnije promene veoma je teško predvideti. Istraživanje Univerziteta u Kembridžu veoma realno sagledava trenutno stanje i trendovi koje projektuje su svakako optimistički za kripto valute.
(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)
Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
vladimir
Odgovor se sastoji u pitanju. Da li bih voleo imati virtuelnu cifru na komjuteru ili zlatne poluge u džepu ? Naravno zlatne poluge. Prvo, budimo realni i jasni, fiat valute su jedna od prvih mahinacija virtuelne ekonomije. To je seme finansijskog raka. Virtuelna ekonomija je privlačna iz nekoliko razloga,ali je u praksi veoma loša. Kao odgovor na bolno stanje u realnom svetu, mase pokušavaju pobeći u virtueln svet. " Oaza" stvorena programskim genijem postaje veza za globalnu ekonomiju i virtuelno društvo. Ovo zvuči uzbudljivo, ali nažalost ovde se nalaze uznemirujuće veze između našeg sveta i izmišljenog sveta.Ovde je međutim pitanje; Pravi novac zahteva unutrašnju vrednost. Kriptokutencije nemaju nikakvu unutrašnju vrednost. Programeri iz ničega u virtuelnom rudniku stvorenom od ničega repliciraju digitalni proizvod.Svako u kompjuteru može stvoriti kripto valute, gde matematika daje kripto svojevrsnu vrednost.Žao mi je ali je matematika besplatna. Pošto neću imati dovolno prostora, pitanje glasi: Zašto centralne banke širom sveta (uključujući BIS i MMF) razvijaju svoje vlastite sisteme za kripto valute ? Odgovor -zato što imaju korist od bezgotovinskog sistema.Virtuelna ekonomija stvara slabost u društvu.Podstiče nedostatak stvarne proizvodnje. Umesto pravih proizvođača preduzetnika i pronalazača imamo ljude koji se bore za prodaju imovine stvarnog sveta kako bi kupili kompjuterske uređaje sposobne za "miniranje"novčića koji stvarno ne postoje. Ovo je hladna istina.
Podelite komentar