Većina građana Srbije ne zna šta da radi sa elektronskim otpadom

Većina građana Srbije ne zna šta da radi sa električnim i elektronskim otpadom, pokazali su rezultati istraživanja koje je sproveo istraživačko-izdavački centar Demostat u saradnji sa portalom dnevnog lista Danas.

Istraživanje je pokazalo da građani Beograda, koji su činili 41 procenat anketiranih, imaju najmanje znanja na ovu temu, dok su stanovnici Vojvodine koji su bili zastupljeni sa oko 26 procenata u istraživanju, bili najinformisaniji.

Novinarka dnevnog lista Danas Aleksandra Popović navela je da 96,55 procenata građana Srbije zna šta se ubraja u električni i elektronski otpad, ali svega 56,32 procenata njih zna kako i gde se on pravilno odlaže.

- Najveći broj - 41 procenat kaže da odlaže u kontejner, 34 odsto u lokalni centar, a 24 odsto građana kaže - nigde - rekla je ona na video konferenciji za novinare.

Istakla je da je važno napomenuti da je država uredila ovu oblast kroz Zakon o upravljanju otpadom i pravilnike, ali je pitanje koliko građani to znaju.

Direktor Demostata i glavni istraživač Aleksandar Stefanović je rekao da je cilj istraživanja bio da se vidi mišljenje i stav građana o ovoj temi i da se utvrdi kako odlažu elektronski i električni otpad.

Činjenicu da je oko 24 procenata građana reklo da nigde ne odlažu otpad Stefanović vidi kao jednu vrstu neinformisanosti, a mišljenja je da ga oni ipak negde odlažu, jer u tu kategoriju otpada spada sve što se nalazi oko nas - i bela tehnika, dečije igračke, IT tehnologija...

- Blizu 40 odsto građana je saopštilo da ne zna da u kraju u kom živi postoji neko lice koje se bavi sakupljanjem otpada, 30 odsto građana kaže da postoji i 30 odsto kaže da ne postoji - rekao je Stefanović.

Foto: Unsplash

Po ovoj analizi, osobe ženskog pola imaju za nijansu jaču svest i bolje poznavanje ove teme od muškaraca, mada se može reći i da je neka vrsta zajedničkog stava jer je nivo informisanosti sličan.

- Trideset odsto muškaraca tvrdi da ne postoji pravno lice za sakupljanje otpada, 40 odsto kaže da ne zna, 30 odsto kaže da postoji - rekao je Stefanović.

Kada je u pitanju starosna struktura mladi od 18 do 29 godine, kao i stariji građani od preko 65 godina pokazuju nepoznavanje štetnosti ovog otpada, dok se za ostale starosne strukture od 30 do 64 godine može reći da imaju dovoljan nivo znanja, naveo je on.

Po pitanju obrazovanja, blizu 80 odsto građana koji su anketirani na reprezentativnom uzorku od 1.305 građana u 92 opštine u Srbiji, kroz četiri statistička regiona, ima visoko obrazovanje, 20 procenata imaju završenu srednju školu, dok je oko dva procenta njih s osnovnim obrazovanjem.

(Telegraf.rs/Beta)