Da li kriptografija garantuje anonimnost korisnika kripto valuta?

Kriptografija vuče svoje korene još iz antičkih vremena. Jedan od prvih šifarskih sistema u antičkoj Grčkoj bio je Skitale. Radi se o štapu određene debljine na koji se namotavala kožna traka sa porukom ispisanom vertikalno, tako da kada se traka razmota dobija se niz nerazumljivih reči. Poruku je moguće pročitati jedino ukoliko se traka namota na štap potpuno iste debljine.

Kasnije je u Rimu korišćen Cezarov šifarski sistem koji je pomerao abecedu za određeni broj mesta tako da je svako slovo dobijalo svoju zamenu. Da bi se pročitala poruka bilo je neophodno poznavati za koliko mesta je abeceda pomerena. Zanimljivo je da je Cezarov šifarski sistem bio u upotrebi sve do prošlog veka.

Preporučujemo

Kriptografija je značajno napredovala, čemu su doprineli mnogi matematičari, kao što je Alen Tjuring. Takođe, razvoj računara i celokupne informacione tehnologije otvorio je nove mogućnosti za razvoj kriptografije. Kriptografi su iskoristili prednosti nove tehnologije i postigli zavidan uspeh u razvoju kriptografskih sistema.

Kvantna kriptografija je trenutno vodeća grana kriptografije i tek ćemo videti kakve će nam sve pomake doneti. Primena kriptografije u svetu kripto valuta je očigledna već po samom nazivu „kripto“ valute, što znači zaštićene od zloupotrebe ali istovremeno i sa skrivenim vlasnikom digitalne vlaute.

Jedna od primarnih funkcija koju sistem kripto valuta koristi je heš (hash) funkcija. Govoreći sa stanovišta matematike, radi se o funkciji koja nema svoju inverznu funkciju. Heš funkcije se nazivaju još i jednosmernim funkcijama. To zapravo znači da je iz originalnog teksta, fajla, foldera… moguće dobiti heš vrednost, ali iz izračunate heš vrednosti nije moguće rekonstruisati originalni tekst, fajl, folder…

Ova osobina se koristi prilikom kreiranja bloka u blokčejnu u sistemu kripto valuta. Kada se kreira blok, izračunava se njegova heš vrednost, tako da nisu moguće izmene samog bloka zato što bi u slučaju ma i najmanje izmene heš vrednost bila potpuno drugačija.

Pošto su u bloku ubeležene transakcije kripto valutama, na taj način se obezbeđuje neporecivost transakcije, odnosno, transakciju nije moguće falsifikovati niti izmeniti bilo koji njen element. Postoji više vrsta heš funkcija o čemu se može pročitati u stručnoj literaturi.

U zavisnosti od primenjenih kriptografskih mehanizama zavisi i sama bezbednost kripto valute. Ukoliko se primenjuju slabiji kriptografski mehanizmi, kripto valuta će biti manje zaštićena i obrnuto, jači kriptografski mehanizmi obezbeđuju kvalitetniju zaštitu.

Neke od valuta koje imaju jaču kriptografsku zaštitu suzcash (ZEC) i monero (XMR). Bitkon nema tako jaku zaštitu kao dve pomenute valute a ipak je dominantan na tržištu kripto valuta. Očigledno je da stepen zaštite nije odlučujući faktor u uspehu određene kripto valute.

Treba imati na umu da je slabije kriptografske mehanizme lakše razbiti i da su kripto valute koje koriste slabiju kriptografiju ranjivije. Kod kripto valuta sa slabijom zaštitom lakše je moguće otkriti pravog vlasnika tako da je i sama anonimnost dovedena pod znak pitanja.

Bitkoin i dalje drži primat na kripto tržištu, kao valuta koja se prva pojavila i koja je najšire prihvaćena. Da li će vremenom kripto valute sa jačom kriptografskom zaštitom preuzeti primat, pre svega zbog zaštite anonimnosti korisnika saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)