Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
"Programer"
Slično mnogim drugim profesijama, programiranje samo sebi nema svrhu. Npr. cipele prave da budu dobre za hodanje, ne da bi samo izgeldale kao cipele (uz izuzetke). Zbog toga najbolji programeri moraju (stalno) učiti one druge oblasti za koje prave programe. Kada se jednom nešto napravi, više se ne programira - to je samo distribucija proizvoda - nema više ručnog rada. Zbog toga svako sledeće programiranje mora biti ili bolje ili totalno drugačije. Svaki program je potpuno novi - unikat - nema svrhe trošiti vreme te napraviti isti. Povrh svega toga, tehnologija se stalno menja zbog novih zahteva - recimo sigurnosti, brzine, zakonskih promena i, na kraju, napretku samih jezika i računara zarad olakšavanja programiranja većem broju ljudi.