Veselin Jevrosimović: U prostoru i vremenu

Informatičko doba podrazumeva razvoj najrazličitijih tehnologija i rešenja koja se koriste za obradu, povezivanje i korišćenje informacija. Drugi, ništa manje važan aspekt je prikupljanje podataka iz svih dostupnih izvora i njihovo pohranjivanje.

Bez podataka, kojima određujemo relevantnost i stavljamo ih u kontekst kroz njihove međusobne odnose, nema informacija. E sad, šta ćemo dobiti kao informaciju i kako će ona biti upotrebljena, ne možemo uvek unapred da predvidimo.

Preporučujemo

Uzmimo, na primer, podatke o kretanju korisnika u prostoru i vremenu. Svako od nas neprekidno za sobom ostavlja digitalni "trag". Pratimo kretanje pomoću GPS sistema, ostavljamo komentare na društvenim mrežama o mestima koje posećujemo, dozvoljavamo pretraživačima da nam sugerišu interesantne lokacije u zavisnosti od toga gde se nalazimo i slično. Svi ti podaci mogu biti iskorišćeni da opišu gde smo bili u kom trenutku.

Naravno, te informacije se vode kao lične i poverljive, a njihovo korišćenje regulisano je ugovorima sa kojima se obično saglasimo kad otvaramo nalog na nekom servisu. Od nedavno se u nekim državama, poput SAD, ovi podaci koriste za rešavanje policijskih slučajeva i hvatanje zločinaca.

Naime, organi reda mogu da dobiju sudski nalog koji softverskim kućama poput Gugla nalaže da na uvid dostave ko je u nekom periodu vremena bio prisutan u nekom geografskom prostoru. Geofensing, kako se naziva ova vrsta lociranja, nikada nije krunski dokaz, ali može da pomogne istražiteljima da odrede glavne osumnjičene. Mnogi, međutim, tvrde da takva vrsta uvida u privatnost nije legitimna i zakonita.

Pitanje prava na privatnost i intimu postaje sve važnija tema u digitalnom dobu. U većini slučajeva, uključujući i primer koji sam naveo, informacije služe da nam olakšaju život i da nas zaštite. Sa druge strane, granice nisu uvek jasno definisane i regulisane, pa postoji i opasnost od zloupotreba.

Foto: Marko Jovanović

Zbog toga je su na nivou Evropske Unije uvedena jasna pravila koja štite prava pojedinca na privatnost i kontrolu nad ličnim podacima u posedu drugih. Popularni GDPR, kako je ova regulativa nazvana, prihvatile su i mnoge druge zemlje, što obećava.

Verujem da će u budućnosti ljudi dodatno naučiti pravila ponašanja u sajber prostoru. To je, međutim, moguće samo kroz sistematsku i permanentnu edukaciju svih društvenih kategorija - od dece u školama, do neformalnog obrazovanja odraslih.

(Telegraf.rs)