Veselin Jevrosimović: Izbegavanje saobraćajnih gužvi

Gužve u saobraćaju ogroman su problem u bezmalo svim većim gradovima sveta. Dešava se da ljudi provedu i po nekoliko sati u automobilu, samo da bi ujutro otišli na posao i vratili se kući na kraju dana.

Kada su zastoji izazvani saobraćajnim nezgodama ili građevinskim radovima, još je i razumljivo zbog čega na auto-putu češće stojimo u mestu nego što se krećemo.

Preporučujemo

Postoje, međutim, i takozvane „fantomske gužve“ kod kojih se zastoji, usporenja i nagomilavanje vozila dešavaju bez vidljivog razloga i uzroka.

Radi se, u stvari, o fizičkoj pojavi koju naučnici zovu dinamička nestabilnost, a koja je, između ostalog, odgovorna za oblikovanje oblaka i kreiranje peščanih dina. Naime, kada količina vozila na putu dosegne određenu kritičnu masu, onda mala promena brzine svakog pojedinačnog automobila ili kamiona utiče na ostale učesnike u saobraćaju i poput talasa se širi na ostatak puta. To čak ne zahteva preveliku gustinu saobraćaja - dovoljno je da sva vozila budu na rastojanju manjem od 30 metara.

Do promene brzine, kratkotrajnog kočenja ili naglog ubrzanja, obično dolazi zbog toga što vozač nema informacije i jasnu sliku o dešavanjima na putu ispred. Nakon svakog zastoja, većina nas ubrza više nego što je potrebno, samo da bismo ponovo kočili nekoliko stotina metara kasnije. Rešenje za ovaj problem su automobili i gradovi budućnosti.

Autonomna vozila sposobna da prikupe informacije od pametne putne infrastrukture i ostalih učesnika u prometu, te svoje kretanje prilagode uslovima saobraćaja,mogla bi u potpunosti da reše problem gužvi. Čak i ako ne želite da kontrolu u potpunosti prepustite svom automobilu, možete od sistema da dobijate obaveštenja i preporuke o brzini i idealnoj trasi puta.

Foto: Marko Jovanović

Nedavno istraživanje čak je pokazalo da je dovoljno da na dvadeset vozila samo jedno bude opremljeno ovakvim sistemom, pa da i ostali vozači prilagode svoje ponašanje i spreče nepotreban „krkljanac“.

Saobraćajne gužve za posledicu nemaju samo gubitak vremena i živaca stanovnika velikih gradova. One su direktno odgovorne za povećani broj saobraćajnih nesreća, zagađenje čovekove okoline, nepotrebno trošenje prirodnih resursa i ugrožavanje zdravlja ljudi zbog buke i izloženosti stresu. Primenom novih tehnologija mogli bismo jednim udarcem da rešimo većinu ovih problema i sebi značajno olakšamo život.

(Telegraf.rs)