Veselin Jevrosimović: Digitalno bankarstvo

Sve posledice epidemije novog korona virusa koja je ovog proleća pogodila čitavu planetu još uvek je teško sagledati i nemoguće izmeriti. Najdirektnija, najstrašnija i nenadoknadiva je gubitak ljudskih života.

Posledice po globalnu ekonomiju moguće je nazreti već sada, dok se većina ostalih svodi na promene u načinu na koji ćemo u budućnosti živeti i mehanizmima funkcionisanja naše svakodnevice. Potreba za izolacijom i distanciranjem u prethodnim mesecima pokazala nam je kako bi neke od tih promena mogle da izgledaju.

Preporučujemo

Uzmimo, na primer, funkcionisanje bankarskog sistema u poslovanju sa građanstvom. Ustaljene navike ljudi podrazumevale su odlazak u najbližu poslovnicu, čekanje u redovima i obavljanje bankarskih poslova u direktnoj komunikaciji sa službenicima banke.

Mobilne aplikacije i digitalni sistemi postoje već neko vreme u svim bankama, ali se navike ljudi teško menjaju, a novi načini funkcionisanja sporo usvajaju. Sada izbora praktično nije bilo i mnogi su po prvi put probali da koriste računare i mobilne telefone kao zamenu za odlazak u banku, plaćanje računa na šalteru ili transfer novca. Verujem da je u većini slučajeva iskustvo bilo pozitivno i da će korisnici nastaviti da upotrebljavaju blagodeti digitalnog bankarstva.

Iz perspektive banaka, to bi trebalo da znači manji broj filijala i uštedu koja bi mogla da se prelije na razvoj novih elektronskih usluga i još boljih softverskih rešenja. To podrazumeva personalizaciju pristupa korisniku, veću bezbednost, pa čak i nove načine komunikacije.

Foto: Marko Jovanović

Sledeća faza je direktno povezivanje bankarskog sistema sa državnim institucijama i privatnim kompanijama, na način da informacioni sistemi mogu direktno da razmenjuju podatke, te dodatno ubrzaju i olakšaju poslovanje.

Interesantno je da je digitalno bankarstvo, uključujući i banke koje nemaju niti jednu poslovnicu, najpre zaživelo u manje razvijenim zemljama, slično kao što je to bio slučaj sa  SMS i drugim mobilnim servisima i aplikacijama.

Budući da u tim delovima sveta ne postoji prethodno uspostavljena infrastruktura, bilo je najlakše i najisplativije preskočiti klasične sisteme i odmah sve bazirati na modernim tehnologijama. Iskustva iz prethodnog perioda i navike koje su stečene tokom pandemije dovešće do ubrzane digitalizacije u svim sektorima privrede i oblastima ljudskog delovanja, i to u čitavom svetu.

(Telegraf.rs)