Lakše je s mentorom: Kako mentorski rad utiče na razvoj mladog pojedinca

Iako „dobar savet zlata vredi”, u poslovnom svetu se bez razloga veruje da se do uspeha stiže isključivo samostalno. A to je zapravo nemoguće. Svako praktično poslovno iskustvo koje steknete zapravo je interakcija s drugima. Da li svako znanje koje ste stekli morate da naučite da primenite kroz pokušaje i pogreške? Ne, ako imate mentora.

Ričard Brenson kao primer

Uzmite primer Ričarda Brensona. Osnivač kompanije Virdžin (Virgin) je čitavog života imao različite mentore i smatra da iza svakog uspešnog čoveka stoji makar jedan značajan mentor.

Do uspeha se dolazi samo sa mnogo teškog rada i zato je svaka pomoć dobrodošla. Osim toga, ako svom poslovanju pristupate na ozbiljan i promišljen način, drugi će želeti da vas podrže.

Ričard Brenson je zato uvek bio spreman da stane uz sve početnike s dobrim idejama.

U Srbiji je mentorstvo pomalo zanemareno, ali u svetu je mentorski program važan deo svake poslovne politike. Kompanije posvećuju vreme i resurse stvaranju prostora za savetovanje perspektivnih srednjoškolaca i studenata. Pored prenošenja znanja ‒ a svi lideri vole kada ih drugi slušaju ‒ mentori tako pronalaze i regrutuju potencijalne kandidate za buduće zaposlenje.

Šta je uloga mentora?

Mentor je pre svega savetodavac. On je neko sa mnogo iskustva i u privatnom i u profesionalnom životu, pa su njegova iskustva dragocena. To nije lični trening, ali jeste vrsta privatne radionice, namenjene isključivo vašem ličnom razvoju.

Dobar mentor će vas savetovati, ali će vam pružiti i konstruktivnu kritiku, predstaviće vam načine kako da prevaziđete stres u radnom okruženju, kako da se izborite s neuspehom ili razočaranjem…

Pošto će pratiti vaš rad i razvoj, moći će da pretpostavi na kakve poteškoće nailazite i da vas na njih na vreme upozori. U jednom iskusnom profesionalcu imaćete i svoju desnu ruku i rame za plakanje.

Nije lako biti mentor.

Dobra volja nije dovoljna: ova pozicija zahteva ozbiljnu posvećenost i, neretko, trošenje ličnog slobodnog vremena. Naprosto, nemoguće je na duže staze ustanoviti termine koji su slobodni i mentoru i vama. Povrh svega, mentor mora da pronađe odgovarajući način da svoja znanja i iskustvo prenese na način koji je štićeniku blizak, koji on razume i prihvata.

Dodatna poteškoća je u mentorstvu srednjoškolaca ili brucoša – jer pored svih prethodnih priprema, mentor mora da pronađe i adekvatan pristup u predstavljanju poslovnog sveta i izazova koji će se u budućnosti pojaviti.

Kada počinje mentorstvo

Mladi svojim mentorima bezuslovno veruju, jer su oni odrasli ljudi koji stoje na njihovoj strani. Roditelji pružaju ličnu, privatnu podršku, a mentori profesionalnu.

Upravo podrškom mentori mogu da svoje štićenike usmere ili vrate na pravi put. Istraživanje koje je Fondacija Bila i Melinde Gejts sprovela na 1.300 srednjoškolaca pokazalo je da je 52% učenika koji su u mentorskom programu tokom školovanja konstantno pokazivalo bolje rezultate u odnosu na one van ovog programa.

Bili su sigurniji u sebe i svoja znanja i propuštali su znatno manje časova. Takođe, mentorski program poboljšao je i njihov odnos sa roditeljima, što je za tinejdžere izuzetno važno.

Zato je veoma važno na vreme mladima prikazati prednosti i vrednosti mentorskog programa. To nije nadgledanje i proveravanje – to je sigurnosna mreža koja greške ispravlja i pre nego što se dogode.

Period srednje škole je idealno vreme za početak. Mentor je tada profesor koji će najpre primetiti neotkrivene talente, ali i prepoznati poteškoće na koje učenik nailazi, bilo u učenju, bilo u odnosu sa vršnjacima. Mentor je za učenika čovek od poverenja, partner sa istim ciljem ‒ da se akademski i socijalni potencijali srednjoškolca ostvare do maksimuma.

Naravno, važno je i da profesor želi da bude mentor, da teži tome da – pored školskih znanja – prenese životno i akademsko iskustvo i aktivno utiče na život svog štićenika. Jer to je prvi korak u stvaranju novih istorija. I saveta za ceo život.

(Telegraf.rs/PR)