Kakvo će mesto zauzeti kripto valute u novom globalnom monetarnom poretku?

Mnogi su vekovima težili ka razumevanju suštine novca i o njemu su pisali filozofi, ekonomisti, državnici i mnogi drugi. Postoji privid da mi kontrolišemo svoj novac, a u stvari ne primećujemo kako suptilno i intenzivno novac vrši kontrolu nad nama. Postoje mišljenja da je bolje da postoji više konkurentnih valuta, što je do sada bio najčešći slučaj, a ne jedinstveni globalni standardi.

Globalizacija je dovela do tendencije da određena valuta postane dominantna za transakcije, trgovinu i međunarodne rezerve. Pitanje koje se postavlja je da li globalizacija ulazi u krizu ihoće li se dogoditi tranzicija iz dolara u neku drugu valutu, ili bi se mogao dogoditi preokret u multipolarni svetu kome bi figuriralo više različitih valuta?

Preporučujemo

Američki dolar je započeo svoj uspon i dominaciju nakon Drugog svetskog rata kada je američka privreda izbegla uništenje kao što je to bio slučaj u Evropi i na dalekom istoku. Iako i dalje ekonomski najmoćnija zemlja sveta SAD polako ali neumitno gubi svoj uticaj upravo počevši od kraja Drugog svetskog rata. Nakon Drugog svetskog rata SAD su u svetskom BDP-u učestvovale sa oko 40% dok je to učešće u 2019. godini bilo oko 15%. U međuvremenu  su se privrede Evrope, Japana, Kine i Rusije digle iz pepela i počele da igraju značajniju ulogu na svetskom tržištu.

U vreme hladnog rata se Evropa oporavljala i stvarala temelje buduće Evropske unije. Kao jedan od rezultata je usvajanje nove zajedničke valute - evra, 1. januara 1999. godine. Pored toga što je Brexit oduzeo moćnu ekonomiju Velike Britanije od EU, Evropa nema na raspolaganju monetarne alate kao što to imaju SAD. Epidemija COVID-19 je unela dodate nestabilnosti u svetsku pa samim tim i u evropsku privredu. Pri tome, potrebno je imati u vidu Kinu kao drugu najmoćniju ekonomsku silu, sa još uvek značajnim zaostatkom iza SAD.

Kripto valute, oličene u bitkoinu kao najpoznatijoj kripto valuti, donele su potpuno novi pogled na finansijski sistem. Podsetimo se da je bitkoin nastao 2008. godine u vreme ekonomske krize, najveće posle drugog svetskog rata upravo kao pokušaj odgovora na krizu. Prema nekom najavama, ekonomska kriza izazvana COVID-19 pandemijom biće intenzivnija od krize 2008. godine. Za očekivati je da se razvoj kripto valuta dalje intenzivira i da bi kripto valute mogle zauzeti značajno mesto na svetskoj finansijskoj sceni.

Kao budući značajni učesnik u svetu kripto valuta je Libra koju je lansirao Facebook, a o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima. Pored toga, verovatno će još veći uticaj imati kineska digitalna valuta DCEP (Digital Currency Electronic Payment) koja kao i većina drugih kripto valuta počiva na blokčejn tehnologiji. DCEP je posebno interesantan zbog toga što je Kina kao država stala iza digitalne valute. Posebno je važna činjenica da kineska ekonomija ostvaruje ubrzani rast i da preti da jednog dana ugrozi vodeću ulogu SAD.

Jedna od karakteristika sadašnjeg trenutka su promene u globalnom finansijskom sistemu u kome pored FIAT valuta učestvuju i kripto valute na najrazličitije načine. Pri tome se misli kako na nacionalne države koje pokušavaju promovišu svoje nacionalne valute kao kripto valute tako i na investitore koji ulažu u postojeće kripto valute ili lansiraju sopstvene digitalne valute. Sva pomenuta rešenja nastaju kao posledica suočavanja sa činjenicom globalne dominacije dolara.

Ono što je sigurno je to da je u toku valutni rat u kome svaka od valuta pokušava da pronađe svoje mesto u finansijskom sistemu. Da li će nas to dovesti do dominacije neke druge valute ili će se uspostaviti ravnoteža između različitih valuta saznaćemo u vremenu koje nas očekuje.

(Telegraf.rs)