Da li društvene medije očekuje decentralizacija?

Razvoj društvenih medija je doneo revoluciju u komunikaciji u okviru formalnih i neformalnih grupa. Imajući u vidu međusobnu umreženost, praktično je formirana globalna mreža u kojoj se može iscrtati putanja između bilo koje dve osobe koje koriste društvene medije. Razvijen je sistem u kome svaki od učesnika može iskazati svoj stav, slobodno izraziti svoje mišljenje i podeliti ga sa širom zajednicom.

Naravno, osnovni preduslov je da se iskazanim stavom poštuje integritet i dostojanstvo drugih učesnika. Potpuno je razumljivo da nisu dopušteni komentari koji vređaju, ponižavaju učesnike ili ugrožavaju učesnike na bilo koji način. Da li će nečije mišljenje ili opredeljenje naići na odobravanje i podršku ili negiranje šire zajednice stvar je svakog pojedinca koji slobodno iskazuje svoj stav.

Preporučujemo

Društveni mediji su omogućili da svaki pojedinac bude istovremeno i izvor i primalac informacija. Revolucija društvenih medija je izvršila revoluciju u sistemu informisanja koji je bio centralizovan i koji je imao centre odakle su se emitovale informacije, stavovi i mišljenja.

Reč je o štampanim novinama, radio i TV stanicama koje su držale i još uvek dobrim delom drže primat u informisanju široke javnosti. Napravljen je distribuirani sistem izveštavanja koji je sam uspostavljao svoju regulativu, odnosno šira zajednica kreira opšte prihvaćeni stav. Uspostavljeni sistem u svojoj osnovi podseća na distribuirani sistem kripto valuta.

Društveni mediji su uneli dosta dobrih ali i broj loših opcija u sistem informisanja. Svakom pojedincu je omogućeno da izrazi svoj stav, informacije su postale javne i nije moguće vršiti manipulisanje već objavljenim vestima. Vest se jednostavno proširi celom mrežom i nije je moguće povući ili izmeniti. Sa druge strane je stvoreno pogodno tlo za plasiranje lažnih, zlonamernih ili besmislenih vesti. Istini za volju, šira zajednica je uglavnom uspevala da prepozna takve vesti i odbaci ih, ali ne uvek.

Ozbiljniji izazov koji je stavljen pred društvene medije je činjenica da se sistemi kao što su Facebook, Twitter, Instagram i drugi nalaze u vlasništvu privatnih kompanija koje rade, prvenstvano, u vlastitom interesu. Praktično su svi podaci koji se razmenjuju u vlasništvu kompanija, na šta korisnici pristaju jednim klikom na kućicu „I Agree“ prilikom otvaranja naloga.

Većina korisnika ne pročita uslove pa korisnici zapravo i ne znaju na šta su pristali. Među podacima se nalaze pre svega podaci o ličnosti koji bi morali biti posebno zaštićeni od svake vrste zloupotrebe. Ipak, korisnici sami javno objavljuju svoje lične podatke ne razmišljajući o mogućim zloupotrebama. Pored toga, kompanije, vlasnici podataka o ličnosti, te podatke sortiraju, pretražuju, analiziraju i prodaju ih zainteresovanim stranama.

Projekat DeSM  (Decentalized Social Media) nazvan još i SOCIETY2 ima za cilj da omogući nezavisno funkcionisanje socijalnih medija kako ne bi bili u vlasništvu ni jedne kompanije. Ugledni primer im je sistem kripto valuta. DsSM se razvija na IOTA platformi koja koristi IoT (Internet of Things) uređaje kao što to čini IOTA kripto valuta. SOCIETY2 obećava da će omogućiti privatnost i kontrolu društvenih medija koja danas nije dostupna korisnicima. Planira se da se omogući korisnicima društvenih medija da izričito odaberu nivo privatnosti koji žele, kao i mogućnost da mogu koristiti IOTA kripto valutu za plaćanje roba i usluga koje se nude putem društvenih medija.

Da li je na pomolu stvaranje novog načina informisanja kao i načina funkcionisanja tržišta baziranog na kripto valutama, saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs)