Kako kripto valute utiču na ekonomiju Afrike?

Kada se pomenu kripto valute obično se pomisli na ekonomski razvijene zemlje sveta, kao što su SAD, Kina, Nemačka, Velika Britanija i druge. Posebno mesto među razvijenim državama ima Švajcarska, kao država koju mnogi pominju u kontekstu centra za razvoj kripto valuta. Tehnološki pomak vezan za kripto valute je napravljen u ekonomski najmoćnijim zemljama.

Barem prema zvaničnoj verziji, tvorac bitkoina je Satoši Nakamoto dok je bitkoin svoju prvu primenu doživeo u SAD. Nešto kasnije se upotreba bitkoina proširila i na Evropu, Aziju i Australiju. Afrika je ostala na periferiji zbivanja i niko nije ozbiljno razmatrao primenu kripto valuta u uslovima tehnološke i ekonomske nerazvijenosti. Ipak, razvoj događaja pokazuje da upotreba kripto valuta u Africi idu drugačijim tokom nego što je to u prvi mah izgledalo.

Preporučujemo

Trenutno na našoj planeti živi oko 7,8 milijardi ljudi od čega u Africi živi oko 15% svetskog stanovništva odnosno 1,2 milijardi ljudi. Ukupan svetski za BDP za 2020. godinu se procenjuje na 90,5 triliona američkih dolara, dok je BDP Afrike svega 2,6 triliona dolara odnosno oko 3% svetskog GDP-a. Sama činjenica da stanovnici Afrike čine 15% svetskog stanovništva a ostvaruju 3% svetskog GDP-a govori o nerazvijenosti afričke ekonomije.

Bankarski sistem u Africi je takođe nerazvijen tako da samo 370 miliona odraslih u Africi poseduje bankovni račun. Očigledno je da veliki broj stanovnika Afrike nema pristup bankarskom sistemu. Razvoj klasičnog bankarskog sistema u Africi koji bi bio dostupan svim stanovnicima veoma dugo bi trajao pa su se Afrikanci okrenuli alternativnim finansijskim rešenjima, kao što su kripto valute. Imajući u vidu da u Africi živi oko 700 miliona ljudi mlađih od 35 godina, jasno je da postoji ogromna energija i entuzijazam koji mladi ljudi nose. Zato je prihvatanje kripto valuta i njihova upotreba na afričkom kontinentu u porastu iznad očekivanja svetskih prognostičara.

U trgovanju kripto valutama prednjače: Južna Afrika, Nigerija, Kenija, Zimbabve, Tanzanija i Gana. Osnovano je više od 15 berzi koje svoj obim trgovine rapidno povećavaju. Na ovaj način dobar deo Afrikanaca uspeva da se uključi finansijski sistem putem mobilnih telefona a u odsustvu razvijene finansijske infrastrukture. U svom izveštaju pre dve godine, UN je dao prognozu da bi Afrika mogla biti odlično mesto za razvoj kripto valuta a moguće je čak i zauzeti značajno mesto u svetu i to mnogo bolje nego u što je to slučaj kada se uzmu u obzir klasični finansijski indikatori.

Dodatni pokretački motiv su mladi ljudi koji rado i lako prihvataju nove tehnologije i koji žele decentralizovani finansijski sistem koji nije pod centralnom kontrolom vlada afričkih zemalja. Mladi  veruju da su sadašnji finansijski sistemi nepošteni i korumpirani i zahtevaju pošteniju raspodelu finansijskih sredstava kojih ionako nema nedovoljno. Dobar deo prometa čine doznake koje Afrikanci koji rade u inostranstvu šalju svojim porodicama, jer su kripto valute neretko jedini način da se novac pošalje.

Afrika pokušava da se izvuče iz neimaštine, inflacije i nezaposlenosti. Uprkos tome što je najnerazvijeniji kontinent (ili baš zahvaljujući tome) Afrika čini krupne korake ka korišćenju kripto valuta. Taj put sigurno neće biti lak a kako će teći dalji razvoj kripto tržišta u Africi ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs)