Hi-Tech posle korone: Da li su roboti medicinske sestre budućnosti?

U vreme pandemije korona virusa savremena tehnologija je, u mnogim sferama života, pomogla i još uvek pomaže velikom broju ljudi da se lakše snađu u iznuđenoj situaciji.

U proteklih par meseci, čovečanstvo je više nego ikada počelo da koristi internet, a sve veća pomoć medicinskoj i farmaceutskoj struci počela je da dolazi iz oblasti robotike i veštačke inteligencije.

Preporučujemo

Sve, čini se, počelo od 3D štampe i jednog ventila...

3D štampa

Jedna od prvih stvari koja se pokazala veoma korisnom kada je primena tehnologije u vreme pandemije korona virusa u pitanju je 3D štampa. Počelo je sa nedostatkom ventila za respiratore u Italiji, da bi se potom nastavilo sa vizirima i drugim plastičnim komponentama...

Pokazalo se da je ovaj način izrade mnogo brži kada je rešenje neophodno u veoma kratkom roku, i pored toga što je ovakvo "hakovanje" medicinskih uređaja izazvalo negodovanje pojedinih proizvođača medicinske opreme. Pokazalo se da je 3D štampom moguće proizvesti 100 ventila za 24 sata, i to po ceni od 2 evra po komadu, što je mnogo jeftinije od 10.000 dolara koliko bi oni inače koštali. Možda je zato, ovaj slučaj i pravi povod da se postavi pitanje opravdanosti skupih načina proizvodnje…

Roboti

Roboti su u vreme pandemije doživeli možda najveću ekspanziju ikada. Sami roboti nisu podložni virusnim infekcijama, iako bi to njihov softver mogao da bude (kada su kompjuterski virusi u pitanju). Zato su se našli na prvoj liniji dostave namirnica i lekova i pomoći unutar bolnica i drugih medicinskih ustanova, pomagali u dezinfekciji i proizvodnju medicinske opreme i lekova...

U nekim delovima sveta, a ponajviše u Kini, korišćeni su za dopremnje lekova zaraženim bolesnicima, merenje temperature i osnovni pregled pacijenata, kao i za dezinfekciju bolničkih soba. Najefikasniji među njima za dezinfekciju bolničkog prostora koriste UVD svetlost koja razbija DNK virusa i bakterija, zbog čega su u stanju su da eleminišu sve štetene viruse i bakterije iz vazduha, uključujući i sam korona virus.

Naučnici koji se bave robotikom, kao i kompanije koji ih proizvode sve više shvataju da roboti mogu da odigraju ključnu ulogu u "post korona" svetu, kako u slučaju budućih virusnih pandemija, tako i u svakodnevnom lečenju.

Roboti - medicinske sestre, po svoj prilici, predstavljaju budućnost bolničkog lečenja!

Foto: Shutterstock

Veštačka inteligencija

Što pre budemo u stanju da isporučimo efikasan i bezbedan lek za lečenje i vakcinu za prevenciju virusa COVID-19, kao i budućih virusa, to će oni pre moći da budu zaustavljeni. Veštačka inteligencija je idealan partner u razvoju lekova upravo zbog toga što je u stanju da dopuni i da ubrza napore ljudi. Naša sadašnja realnost osnov je budućih napora da što više angažujemo AI na razvoju lekova budućnosti, gde bi on mogao da nam pomogne na dva načina: pretragom među milionima hemijskih komponenti u potrezi za potencijalnim sastojcma lekova u simuliranim testovima, kao i u identifikovanju metode primene novih i potencijalnih lekova u cilju prevencije širenja zaraze.

Ključna stvar kod primene veštačke inteligencije je ubrzavanje postupka dolaženje do novih lekova i rešenja za zdravstvene probleme.

Pregledi na daljinu

U cilju smanjenja broja pacijenata u ambulantama i bolnicama, mnoge zdravstvene ustanove u svetu su već počele da primenjuju, ili bar da podsećaju svoje pacijente da konsultacije mogu da se obave i na daljnu, putem video poziva. "Pregled putem interneta" omogućava da se odeđene medicinske usluge obavljaju bez opasnosti da bi, zbog posete zdravstvenoj ustanovi, moglo doći do neželjene zaraze usled kontakta sa drugim ljudima.

Iako su se neke medicinske ustanove već bavile ovakvom vrstom komunikacije i pre pandemije korona virusa, ona je upravo u ovo vreme doživela porast zbog velikog broja ljudi u kućnoj izolaciji, pa je veoma verovatno da će se ovakvo pružanje usluga nastaviti.

Foto: Shutterstock

Nosivi biosenzori

Mnogo puta smo čuli distripijske vizije budućnosti u kojima vlade čipuju svoje građane ili ih teraju da nose biometrijske narukvice putem kojih je moguće nadgledati ljude 24 sata dnevno. Međutim, i pored ovakvih negativnih vizija, nešto od ovoga bi moglo da ima i pozitivnu stranu.

Platforme za praćenje zdravstvenog stanja na daljinu, osim lečenja osobe koja se prati, medicinarima mogu da pruže uvid u razvoj situacije i poboljšavanje ili pogoršavanje simptoma. To bi, takođe, moglo da izrodi potpuno novi način sprovođenja zdravstvene zaštite i da dovede do mnogo brže dijagnoze, intervencije i adekvatnog tretmana.

Tako, na primer, neki prenosivi uređaji za medicinsku dijagnostiku omogućavaju doktorima da na daljinu prate i do pet različitih zdravstvenih parametara u periodima od po 72 sata, i da uz pomoć veštačke inteligencije i mašinskog učenja dijagnostifikuju 19 različitih zdravstvenih stanja.

Sa uređajima koji će ljudima u bliskoj budućnosti omogućiti da prate svoje zdravstveno stanje u periodu od 24 sata dnevno, bićemo u stanju da sami da sagledamo stepen ugroženosti sopstvenog zdravlja, ali I to koliko sami predstavljamo rizik po druge.

Tada nam, možda, ni robot-sestre neće biti potrebne…

(Telegraf.rs/MBJ)