Život "online" - Neka vrata su se zatvorila, ali su se otvorila druga

„Online“ komunikacija je bila za mene svakodnevica, ali je sada jedina. Priroda posla je bila takva da sam sa velikim broj ljudi razmenjivao mišljenje na telekonferencijama. Koristio sam pored standardnih „Viber“-a i „Whatsapp“-a i „Zoom“ (https://zoom.us/) i „Lifesize“ (https://www.lifesize.com/).

A onda sam zbog predavanja na Univerzitetu Singidunum prešao na „Google meet“ (https://meet.google.com/_meet). Iako sam prethodno koristio „Google Hangouts“ (https://hangouts.google.com/) za sve moje kontakte, sa „Google meet“-om sa dobio slobodu potpune komunikacije koja ne mora da se zakazuje, na kojoj može da bude veliki broj učesnika, koja se pored živog razgovora odvija i u „chat“ formi. To ćaskanje se ispostavilo kao dobro rešenje, jer uvek ima studenta koji se snebivaju da pitaju, a sada prosto mogu da napišu pitanje. I ne samo zato - kod „online“ predavanja imate slušaoce koje i ne očekujete. Tako je na poslednjem bio i tata studentkinje, bivši sportista koji se pronašao u mojoj priči. Nije nam bilo teško da se saglasimo da su sportisti i onda (pre 40 god) i sada prepušteni sudbini, odnosno dobrom ili lošem treneru ili doktoru. Pravo je čudo što mogu da držim predavanja i budem u kontaktu na ovaj način sa studentima.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Ovih dana sam rešio probleme u nekoliko sportskih  internacionalnih federacija „online“ komunikacijom, pokušao i da sprečim maksimalnu kaznu za jednog sportistu veterana  u jednomsportu. Baš taj poslednji razgovor je bio drugačiji, jer su konzervativni saradnici iz Njujorka koristili konferencijski razgovor preko regularne telefonske linije. Nisam siguran koliko je koštalo tih dvadesetak minuta na relaciji Njujork, Austrija, Beograd, jer za svim tim nije bilo potrebe, već samo malo znanja.

Slušao sam i vladiku Grigorija koji je rekao da su nam upravo sva navedena tehnološka pomagala, koje ljudi često osuđuju, postala neophodna. U  svom lekovitom izlaganju spomenuo je i njegov „online“ razgovor sa dr Slijepčević koja živi u Osnabriku, sama sa svojim mačkama. Završio je konstatacijom da su se zatvorila neka vrata, a da su se otvorila druga koja nam daju nadu za budućnost. Dr Slijepčević je razgovor značio mnogo jer je bila sama na dan rođendana.

I kad pomislite da ne znate mnogo o „online“ komunikaciji, onda morate da znate da i oni koji su je izmislili se ne snalaze baš najbolje. Tako je Čak Robins, CEO Cisco-a rekao da iako prodaju komunikacionu tehnologiju godinama, misli da neće moći da 100% vremena provede komunicirajući preko kompjutera.

Jednostavno, ljudi nisu pripremljeni na ovo. Iako je Cisco pripremio svoj softver za komunikaciju (https://www.webex.com/), prema rečima prvog čoveka, ipak nijedan softver nije napravljen da podrži da ceo svet radi od kuće. I pri tom, ne treba zaboraviti da se ne radi o ćaskanju već o održavanju poslovanja u trenutku dok berza propada; upravljanju lancima snabdevanja uz pomoć ograničenja u putovanjima i nedostatka radne snage i pokušaju da održi zdravlje zaposlenih.

Foto: Shutterstock

Nisu tu u pitanju samo velike kompanije, već i mali biznisi kao što je internet prodaja. Tako npr. više od 50.000 ljudi zavisi od prodaje kozmetike preko sajta https://www.beautycounter.com/. Meni se čini ipak da je možda najvažniji rad velikih farmaceutskih kompanije koja imaju snagu da pronađu vakcinu za koronu. Iako je i za njih ovo nemoguća situacija kažu da to nije pitanje njihovog opstanka već pronalaska rešenja da se izađe iz krize.

Dok oni to ne nađu, ja koristim „Viber“ da se čujem sa ćerkom i unukama u Beču, „WhatsApp“ sa prijateljima na zapadu, „Zoom“ sa sportistima, „Webex“ sa kolegama iz dopinga, „Lifesize“ sa Kanađanima i ono što je važno „Google meet“ sa studentima.

Naravno, ma koliko „online“ komunikacija značila, sanjam trenutak kada ću sve te drage ljude moći da ponovo vidim i zagrlim!

Za "Telegraf.rs" piše prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum

(Telegraf.rs)