Zašto je broj hakerskih napada na kripto berze je u porastu, ali ne i njihova efikasnost?

Tehnologije koje podržavaju rad kripto valuta sadrže kriptografska rešenja koja pružaju visok nivo bezbednosti. Jedna od najbitnijih komponenti je heš funkcija koja kreiranjem heš vrednosti sublimira informacije o jednom bloku. Napomenimo da se iz elementa bloka jednostavno može dobiti heš vrednost, dok se iz heš vrednosti ne mogu rekonstruisati elementi bloka.

Svaka tvrdnja da se heš vrednost može razbiti, odnosno da se iz heša može dobiti polazna vrednost, predstavlja besmislicu. Ukoliko nam bilo ko ponudi mogućnost da iz heša rekonstruiše izvornu vrednost, možemo biti sigurni da smo potencijalna žrtva prevare. Izmenom bilo koje komponente u bloku, heš vrednost se potpuno menja te na taj način postaje očigledno ukoliko dođe do neovlašćene izmene komponente bloka.

Preporučujemo

Kada govorimo o kripto valutama, element u bloku predstavlja informaciju o izvršenoj transakciji. Ukoliko neko pokuša da izmeni informaciju o transakciji, heš bloka će se promeniti. Poređenjem sa drugim blokovima u lancu koji sadrže istu originalnu transakciju, sistem će prepoznati neispravan blok i odbaciti ga. Možemo zaključiti da je hakovanje blokčejna nemoguće prostom izmenom podatka u bloku.

Iako su opisani bezbednosni mehanizam, kao i drugi zaštitni mehanizmi koji štite sistem kripto valuta, veoma pouzdani, ipak je hakovanje kripto valuta prisutno u značajnom obimu. Istini za volju, nije moguće precizno ustanoviti kolika vrednost kripto valuta je hakovana pošto se radi o anonimnoj valuti, ali se neki okviri, ipak mogu odrediti. Prema dostupnim podacima, od 2011. godine do danas, hakovane su kripto valute u vrednosti od oko 11 milijardi USD.

Očigledno je da se radi o značajnom iznosu čak i za dug period od 8 godina i to uprkos neprekidnim bezbednosnim poboljšanjima sistema koji je već bezbedan po svojoj ideji. Neke od metoda kako je moguće da visoko bezbedan sistem bude toliko efikasno napadan pominjali smo u prethodnim nastavcima. Protekla, 2019. godina je donela povećanje broja hakerskih napada ali je donela i smanjenu efikasnost samih napada. Količina hakovanih digitalnih valuta je sa 875 miliona USD u 2018. godini smanjena na 282 miliona USD u 2019. godini dok je broj samih napada povećan.

Da li je u pitanju povećanje bezbednosti sistema kripto valuta ili lošije organizovani napadi, teško je reći na prvi pogled. Ukoliko uzmemo u obzir da se podaci odnose samo na kripto berze a ne na kripto novčanike kao ni na uređaje na kojima se novčanici nalaze, stvari postaju jasnije. Uređaji kao što su računari i mobilni telefoni a na kojima su instalirani kripto novčanici su mnogo lakša meta i zato se fokus napada pomerio sa kripto berzi na pojedinačne korisnike. Na žalost, podaci o hakerskom napadima na pojedinačne uređaje i novčanike, kao ni količinu hakovanih kripto valuta, nije moguće utvrditi.

Uprkos intenzivnom razvoju novih digitalnih novčanika čija bezbednost je u porastu, mobilni telefoni i dalje ostaju najslabija karika u lancu. Ovo se pogotovo odnosi na Android telefone, koji su najčešće u upotrebi. Zato je savet korisnicima kripto valuta da budu veoma pažljivi prilikom svake instalacije softvera jer bi svaki od njih mogao biti maliciozni softver koji napada kripto novčanik.

(Telegraf.rs)