Veselin Jevrosimović: Tehnologija za bolji svet
Ako ste pratili o čemu sam pisao u prethodnim tekstovima, onda znate da su naučnici u više institucija i kompanija uspeli da konstruišu prve eksperimentalno upotrebljive kvantne procesore. Radi se o kompjuterima koji koriste teško pojmljive kvantne osobine elementarnih čestica za omogućavanje neuporedivo bržih i kompleksnijih proračuna nego što je to izvodljivo na klasičnim računarima.
Došli smo i do ostvarenja „kvantne nadmoći“ – kvantnog računara kome ne može da parira niti jedan postojeći klasični superkompjuter.
Sada se postavlja pitanje šta to znači u praktičnoj primeni.
Kvantni kompjuteri funkcionišu na potpuno nov i drugačiji način, pa ih ne treba posmatrati kao zamenu za postojeće računare. U praksi će oni biti korišćeni u sprezi sa postojećom infrastrukturom tako što će klasični računari pripremati podatke i slati ih kvantnim procesorima na obradu, a zatim rezultate tumačiti, prezentovati i pohranjivati. Razlog je jednostavan – kvantni računari ne pristupaju mreži, ne mogu da prikažu sliku na ekranu, niti da rade sa fajlovima. Ono što mogu je da simuliraju izuzetno kompleksne sisteme i predviđaju njihovo ponašanje.
Zbog toga su osnovne oblasti kojima će se baviti kvantna tehnologija praćenje klimatskih promena i vremenska prognoza, optimizacija saobraćaja i drugih infrastrukturnih sistema, razvoj novih lekova i materijala, analiza genetskog materijala, svemirska istraživanja, fizika elementarnih čestica, modelovanje i predviđanje ekonomskih kretanja, bezbednost interneta i veštačka inteligencija.
Iz nabrojanog možemo da vidimo kako većina polja na kojima kvantni računari mogu da reše nerešive probleme ima za cilj podizanje kvaliteta života ljudi i kreiranje boljeg sveta.
Na ljudima je da se potrude da njihovu moć ne zloupotrebe.
Kada će kvantni računari moći da se koriste u svakodnevnim aktivnostima još uvek nije zahvalno prognozirati. Činjenica je da će, zbog svojih osobina, kao i problema izrade, hlađenja i održavanja, još dugo vremena biti rezervisani za velike sisteme i univerzitete.
Kao što ste mogli da vidite, njihova praktična primena pre svega i jeste usmerena ka kompleksnim problemima i naučno-istraživačkim proračunima. To ne znači da jednoga dana, u nekom obliku, kvantni procesor neće postati deo mobilnog uređaja u džepovima ljudi. Uostalom, ko je mogao da zamisli pametni telefon u doba kada su klasični računari zauzimali čitave prostorije.
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.