VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Budućnost zdravlja

Premda to još uvek nije očigledno, tehnološki napredak će u bliskoj budućnosti drastično promeniti način na koji funkcionišu medicina i briga o zdravlju ljudi uopšte. Većina rešenja koja su neophodna da bi se ta promena desila postoje ili se na njihovom razvoju intenzivno radi. Zbog toga verujem da je samo pitanje vremena kada će cena uređaja i procedura postati prihvatljiva za masovnu upotrebu.

Bitno je razumeti da je današnja medicina u principu reaktivna. Ljudi najpre osete simptome bolesti pa potom zatraže pomoć lekara, neretko dugo nakon što se pojave prvi znaci da nešto nije u redu. U takvoj situaciji medicina po pravilu nema mnogo izbora.

Preporučujemo

Ideja je da tehnologija omogući proaktivnost i prevenciju prilagođenu pojedincu. Genetska analiza napreduje krupnim koracima, pa će uskoro svako od nas moći da ima jasnu sliku urođenih predispozicija za različita oboljenja i da ih spreči.

Dodatno, nosiva tehnologija u vidu narukvica i različitih senzora moći će da prati stanje našeg zdravlja na dnevnom nivou i da nas obaveštava čim se desi i najmanja promena. Za ljude koji žive sa zdravstvenim problemima biće mnogo lakše da obezbede medicinska i prostetička pomagala korišćenjem pristupačnih 3D štampača.

Foto: Promo

Ako odemo korak dalje u budućnost, istim tim prostetičkim pomagalima moći ćemo da upravljamo direktno snagom uma, a preciznost njihove izrade i pokretljivost biće takva da će se malo razlikovati od ostatka ljudskog tela.

Slušni aparati i slični uređaji biće minijaturni i ni na koji način neće ometati onoga ko ih koristi. Istovremeno će minijaturni nano-roboti u unutrašnjosti naših organa brinuti da ceo organizam funkcioniše besprekorno. Mnogima se, doduše, ovakva budućnosti može učiniti opasnom, čak mračnom. Ne treba, međutim, da zaboravimo kako su u prošlosti ljudi gledali na rešenja koja su danas deo naše svakodnevice.

Ukoliko se predviđanja koja sam opisao obistine, neminovno će doći do dodatnog produženja ljudskog veka. Već sada se sa svakom decenijom prosečan životni vek čoveka u razvijenim i zemljama u razvoju produžava za oko dve i po godine. Uskoro će to biti pet, a potom i deset dodatnih godina. To sa sobom nosi brojne sociološke i ekonomske izazove za koje će opet biti potrebno pronaći organizaciona i tehnološka rešenja.

(Telegraf.rs/Informer)