Uticaj veštačke inteligencije na kriptovalute

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva kakav uticaj veštačka inteligencija može da ima na kriptovalute.

Nedavno je kompanija IBM pokrenula istraživanja na temu kriptovaluta i blockchaina što jasno govori o značaju koji jedna od vodećih svetskih kompanija pridaje ovoj temi. Poznat je sistem veštačke inteligencije koji je razvio IBM pod nazivom Watson i koji je našao svoju primenu u različitim oblastima.

Preporučujemo

Koliko su bezbedna plaćanja platnim karticama?

Foto: Pixabay.com

Prilikom istraživanja vršeni se pokušaji primene razvijenih modula veštačke inteligencije u sistemima kriptovaluta. Detaljno je analiziran blockchain i mogućnost unapređenja sistema primenom AI (Artificial Intelligence) sistema. Tom prilikom su izvršene analize IoT (Internet of Things) sistema, o kom smo pisali u prethodnim nastavcima kao i mogućnosti njegovog uključivanja u blockchain tehnologiju.

Osnovni predmet istraživanja je raspodela računarskih kapaciteta prilikom izvršavanja operacija u blockchain-u i pronalaženje optimalnog načina korišćenja IoT mreže kako bi se transakcije kriptovalutama izvršavale u što kraćem roku.

Poznato je da je brzina izvršavanja transakcija u blockchain-u jedan od ograničavajućih faktora za njegovu primenu. Istraživanje su izveli naučnici iz IBM Research-a koji tvrde da su pronašli način za preoblikovanje i kombinovanje same blokchain arhitekture kako bi se postigla optimalna raspodela resursa i maksimalna brzina izvršavanja transakcija kriptovaluta. U istraživanjima je korišćen sistem Watson koji poseduje mogućnosti samostalnog učenja pravila na osnovu prethodno rešenih zadataka.

Foto: Coindesk

Takođe su iznete tvrdnje da je sistem testiran na testnetu i da je pokazano da sistem zaista funkcioniše - PoW (Proof-of-Work). Pošto je u istraživanju korišćen IoT sistem, istraživački projekat je nazvan Hibrid IoT Blockchain.

U prethodnim nastavcima smo pisali o IOTA kritpovaluti kao i o samoj tehnologiji koje je podržava. Zaključili smo da je korišćenje IoT uređaja u sistemu kriptovaluta veoma izvesna i bliska budućnost i da se na taj način postiže znatno veća brzina obavljanja transakcija. IBM je u svojim istraživanjima naglasio ovu mogućnost i bavio se optimizacijom rada i međusobne koordinacije najrazličitijih IoT uređaja. Moduli Watson sistema su na osnovu opterećenosti pojedinih procesorskih kapaciteta izvodili zaključke o najefikasnijem upravljanju sistemom u svakom trenutku.

Testiran je i hardver za rudarenje kriptovaluta. Uobičajeni hardver za rudarenje kao što su ASIC i GPU se značajno razlikuju od IoT uređaja koji znatno variraju u svojim računskim kapacitetima. Treba imati u vidu da je IoT je široka kategorija koja uključuje sve, od senzora temperature do automobila povezanih na internet.

Foto: Pixabay.com

Ipak dobrom preraspodelom izračunavanja hash vrednosti koja se vrše prilikom rudarenja između IoT uređaja mogu postići rezultati jednako dobri kao i prilikom korišćenja specijalizovanog hardvera za rudarenje. Prilikom ispitivanja rešenja, istraživači su delili su čvorove u male grupe od 250 do 1.000. Nakon toga su prepuštali algoritmu koji je kreirala veštačka inteligencija da odluči koji procenat svake grupe treba da radi na rudarenju u zavisnosti od kapaciteta kojima raspolaže svaki čvor. Pri tome se vodilo računa o očuvanju neophodnog nivoa bezbednosti sistema.

Veštačka inteligencija je neprimetno ali neopozivo postala deo naših života i bez nje se danas mnogi procesi ne bi mogli odvijati. Sigurno je da će AI svoj uticaj ostvariti i na polju kriptovaluta i to na način koji u ovom trenutku ne možemo da predvidimo.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)