IOTA kao kriptovaluta budućnosti. Zašto će Tangle poslati blockchain u istoriju?

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni ove nedelje nam objašnjava kakva budućnost čeka IOTA kriptovalutu.

Ideja da svi uređaji budu povezani na internet potiče još iz osamdesetih godina prošlog veka. Na osnovu pomenute ideje razvijeni su koncepti pametnih kuća, pametnih fabrika kao i pametnih gradova.

Preporučujemo

EU je napravila prvi korak ka usvajanju zakona koji bi mogao da "pocepa internet"

Radi se o povezivanju na internet pojedinačnih uređaja kao što su: TV aparat, klima uređaj, mašina za pranje veša, prskalica za zalivanje travnjaka i mnogih drugih. Svaki uređaj koji se poveže na internet omogućava da se njime upravlja signalom koji dolazi sa interneta.

Foto: Pixabay.com

Možemo komandom sa svog mobilnog telefona uključiti, isključiti ili podesiti parametre rada bilo kog uređaja. Na taj način se ostvaruju znatne uštede energije a pre svega vremena koje predstavlja nenadoknadiv resurs. Ideja je dobila ime IoT (Internet of Things)

Svaki uređaj koji se može povezati na internet poseduje mikro-kontroler koji komunicira sa kontrolnim uređajem i prenosi komande uređaju koji kontroliše. Osnovni uslov da bi se uređaj povezao na internet je posedovanje IP (Internet Protocol) adrese, koja predstavlja sekvencu od četiri niza cifara pri čemu svaki niz može sadržati najviše tri cifre i na osnovu čega se definišu lokacija i identitet uređaja u mreži.

Pored IP adrese, uređaj se jednoznačno identifikuje svojom MAC (Media Access Control) adresom koju dobija prilikom proizvodnje u fabrici i predstavljena je u heksadecimalnom obliku. Osnovni problem kod kontrolera je mala memorija koja je optimizovana tako da može da prenosi samo jednostavne i kratke informacije.

Foto: Coindesk

Postavlja se pitanje kako programirati a još je zanimljivije kako primeniti sisteme zaštite korišćenjem veoma ograničenih memorijskih resursa?

IOTA kripto valuta se zasniva upravo na radu uređaja koje smo pomenuli a povezani su na internet. Kao što smo pisali u prethodnim nastavcima, platformu na kojoj radi IOTA je Tangle, što predstavlja primenu matematičkog modela DAG (Directed Acyclic Graph). Tangle mrežu zapravo čine IoT mreža pri čemu su nodovi u procesu sami uređaji dok se transakcije vrše razmenom signala između samih uređaja.

Broj IoT uređaja je porastao sa oko 6 milijardi u 2016. godini na preko 11 milijardi ove, 2018. godine. Mreža je stalno rastuća. Iako su sami uređaji skromnih procesorskih mogućnosti njihov broj omogućava izvršavanje velikog broja simultanih transakcija.

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Osnovna prednost Tangle koncepta umesto blockchaina je taj što je Tangle prilagođen izvršavanju kriptografskih izračunavanja na uređajima sa malim memorijskim kapacitetima pri čemu se sama izračunavanja hash vrednosti vrše znatno brže nego u blockchain sistemu.

Sa stanovišta korisnika najbitnija prednost IOTA sistema je apsolutno odsustvo bilo kakve provizije prilikom plaćanja! Pored toga nema rudarenja ni troškova koji uz to idu. Svi IOTA coin-i su unapred izdati. Ako se imaju u vidu sve navedene tehnološke prednosti Tangle sistema kao i podrška velikih konzorcijuma kao što su: Samsung, Fujitsu, Folksvagen, Microsoft i Deutsche Telekom, postaje jasno zašto će Tangle potisnuti blockchain.

(Telegraf.rs)