Kako je deo novog EU zakona o digitalnim tržištima noćna mora za tehnološke gigante, a san za potrošače

Interoperabilnost aplikacija za razmenu poruka – gde bi bilo moguće poslati poruku nekome bez obzira na to koju aplikaciju koristi – konačno je ušla u Zakon o digitalnim tržištima (DMA) Evropske unije.

Bio je to jedan od najkontroverznijih elemenata predstojećeg zakona, pri čemu su neki tvrdili da bi to bila tehnološka noćna mora za implementaciju, a drugi da bi to koristilo i startapima i potrošačima.

Problem sa instant porukama

Trenutno je tržište izuzetno fragmentirano. Tu su SMS, RCS, iMessage, WhatsApp, Facebook Messenger, Signal, Telegram, WeChat, Line, QQ, Viber, KIK, Snapchat, Twitter DM, Discord i još mnogo toga.

To je čak bez uzimanja u obzir Google i njegov obim aplikacija za razmenu poruka, i još dužu listu aplikacija za razmenu poruka na radnom mestu kao što su Slack i Teams.

S jedne strane, to je odlično za potrošače i dokaz da je tržište konkurentno. Svako može da izabere željenu aplikaciju. S druge strane, pomalo je noćna mora kada želite da zapravo nekome pošaljete poruku - jer, ponovo, svako koristi aplikaciju koju želi.

Danas svako od nas mora da ima gotovo sve ove aplikacije instalirane, jer u zavisnosti od prilike, vrlo je verovatno da ćete morati da koristite različite aplikacije. Za posao Slack ili Teams, za prijatelje i grupe WhatsApp, za rodbinu Viber, i lista se nastavlja.

E-mejl je verovatno najmanje popularna opcija kada je u pitanju slanje poruke nekome. Danas su aplikacije za ćaskanje nova e-pošta - i to je problem.

E-pošta je namerno univerzalna po prirodi. Možete da pošaljete mejl bez obzira na to koju aplikaciju ili platformu koristite. Da li je Apple Mail, Outlook, Gmail, potpuno je nevažno i znate da će vaša poruka uvek stići do željene osobe.

Ali ako želite da pošaljete poruku, morate da znate koje aplikacije koristi osoba kojoj šaljete. Naravno, uvek je tu SMS, ali ko danas šalje SMS poruke?

Interoperabilnost aplikacija za razmenu poruka je ideja da sve aplikacije budu kao e-mejl. Svi mogu koristiti aplikacije koje žele, ali će ipak moći da komuniciraju međusobno bez obzira da li jedna osoba koristi WhatsApp, a druga Viber, na primer.

Naravno, ovo bi za tehnološke gigante bila tehnička noćna mora.

I to se uglavnom svodi na end-to-end (E2E) enkripciju. Ne radi se samo o tome da različite usluge za razmenu poruka koriste različite oblike šifrovanja – to je zbog načina na koji E2E šifrovanje funkcioniše. To se ogleda i u tome da je često čak i jednom servisu teško da podrži više uređaja jednog korisnika.

Dakle, nema sumnje da bi ovo bila apsolutna noćna mora za kompanije za razmenu poruka. E2E u suštini očekuje da jedna osoba koristi jednu aplikaciju na jednom uređaju.

Ali rešiti ovo nije nemoguće. Razvoj standarda interoperabilnosti za razmenu poruka je težak, ali potpuno moguć.

To se neće dogoditi uskoro, a čak i DMA to priznaje. Svakako deluje kao cilj vredan truda. Pored toga što će korisnicima značajno olakšati život, značiće i za tržište, jer će konkurencija konačno imati smisla.

(Telegraf.rs)