Američki hakeri daljinski otimaju vozove. Ne brinite, srpska železnica je sigurna (FOTO)

Pre samo deset godina ono što je danas deo svakodnevice bilo je daleka, daleka budućnost. Okruženi pametnim telefonima koji su mini-računari koje nosimo sa sobom u džepu, pametnim televizorima koji nam preporučuju programe na osnovu onoga što inače gledamo, pametnim frižiderima koji nam predlažu jelovnike na bazi namirnica koje u njima držimo, pametnim autoputevima, elektronsku umreženost svega i svih uzimamo zdravo za gotovo.

Preporučujemo

Dok se ne desi nešto slično onome što se pre nekoliko meseci dogodilo vozu na Plavoj liniji u Čikagu. Bio je ponedeljak, bilo je vreme špica, a lokomotiva određena da ode na popravku uradila je nešto potpuno nepredviđeno i misteriozno: pokrenula se bez mašinovođe u kokpitu.

Nakon isprva tihog i sporog manevrisanja po šinama voznog parkinga na kome je čučala nedelju dana, lokomotiva se zahuktala, proletela kroz železničku stanicu pa uz brdo i i dalje, i zakucala se u drugi voz koji je bio parkiran na stanici Harlem, povredivši 30 ljudi.

Mediji su ga nazvali "voz-duh", a istražitelji su bili potpuno zbunjeni. Predsednik lokalnog železničkog sindikata izjavio je da u svojih 27 godina u tom poslu nije čuo ni za šta slično, a nekoliko iskusnih skretničara kazalo da je svojim očima gledalo kako se više sigurnosnih "zamki" otvara pred razuzdanom mašinom.

Da stvar bude još zanimljivija, nekoliko kamera koje snimaju parking tog jutra nije radilo. Niko nije video nikoga da prilazi lokomotivi pre kretanja niti da je napušta nakon sudara.

Koji je bio osnovni problem istrage, koja je bila njena bazična greška? Krivca su svi tražili na potpuno pogrešnom mestu. U današnje vreme, ako hoćeš nešto daljinski da radiš možeš to činiti putem "interneta za stvari" pošto je bukvalno sve povezano sa vebom i na koncu - sa svim drugim stvarima. Zbog toga pojedini stručnjaci već najavljuju ozbiljne probleme sa kojima ćemo se suočavati u budućnosti, na poljima privatnosti, bezbednosti, upravljanja i poverenja.

Da bi demonstrirao o kakvoj opasnosti se zapravo radi, novinar Forbsa Kašmir Hil "napao" je jedan pametni dom u julu prošle godine, tako što je palio i gasio sva svetla u kući. Mesec dana ranije, profesor sa Univerziteta u Teksasu preko GPS preuzeo je kontrolu nad jahtom koja je plovila Mediteranom. Dva hakera su na prošlogodišnjem DEFCON-u onesposobila kočnice na dva automobila, Tojoti Prijusu i Fordu Eskejpu.

Isto se dogodilo i sa "posednutim" vozom u Čikagu. Kako? Za početak, preko SCADA (Supervizorska kontrola i skupljanje podataka) sistema koji se već dugo koristi za nadzor i održavanje svega živoga, a koji je 2009. godine ugrađen u sva vozila CTA (Chicago Transit Authority; u suštini, čikaški GSP). SCADA skuplja sve moguće podatke, monitoring i administrativnu kontrolu u jedan jedini interfejs i omogućuje - između ostalog - krajnjim korisnicima prevoza da preko svog smartfona znaju tačno gde se nalazi voz koji čekaju i kada će doći. Dakle, u ovom slučaju, tehnološki napredak se pokazao kao mač sa dve oštrice.

Ove vitalne informacije i infrastruktura pomoću koje se do njih dolazi bili su poznati i anonimnim "kompjuterašima" koji su prvo hakovali SCADA-u, a potom isključili kamere, preuzeli kontrolu nad lokomotivom, isparkirali je bez ikakvog sudara i odvezli dalje.

Američke, francuske, nemačke, japanske i železnice drugih bogatih i razvijenih zemalja, prema tome, suočavaju se i tek će se suočavati sa ovim ozbiljnim problemom, pošto je samo pitanje vremena kada će se i teroristi dosetiti potencijala ovog virtuelnog oružja. Mi, mudri Srbi, takve probleme nemamo. Zašto bismo inače čuvali poslednju evropsku ne-elektrifikovanu prugu kao zenicu oka svoga?

Prema tome, ne brinite se. Ne postoji mogućnost da se negde tokom tročasovnog putovanja od Beograda do Novog Sada desi ništa slično onome što se desilo u Čikagu.

(V. V.)