Da li su mobilne aplikacije koje koristimo sigurne?

Od pojave pametnih tzv. smart telefona stvari su se u našim životima drastično promenile. Zbog njih smo promenili ne samo način na koji komuniciramo, već i prioritete u životu. Tako danas više od polovine ispitanika smatra da je manji stres izgubiti novčanik sa sve dokumentima nego izgubiti smart telefon.

Više je razloga zbog čega su smartovi postali dragocenost. U njima su pohranjeni lični podaci, kontakti, SMS-ovi, privatne fotografije, ali i informacije o bankovnim računima.

Aplikacije koje su njihov sastavni deo u velikoj meri olakšavaju svakodnevni život i rešavaju brojne dileme. Ono što fascinira i privlači sve više korisnika je jednostavnost korišćenja ovih aplikacija. Korisnička imena i lozinke se jednom unete ne moraju iznova unositi, osvežavanje unutrašnje arhitekture aplikacija je automatsko. Ceo sistem čini se kao da je napravljen pod premisom da svoj smartfon nećete nikada izgubiti i da će te mu vi jedini imati pristup.

Problemi nastaju kada ova premisa padne i kada se smarta dokopaju oni kojima se naša dobrobit ne nalazi na listi prioriteta. U ovim situacijama jednostavnost smartfona postaje njegova najveća mana. U tom trenutku naš celokupni život i dobar deo naše imovine postaju podložni brojnim manipulacijama i zloupotrebama – od krađe do zlopotrebe identiteta.

Umesto da preko njega kontrolišemo svoj život, ukradeni telefon počinje da upravlja nama. Zato je bezbednost mobilnih aplikacija apsolutni prioritet u procesu njihove izrade.

Tako je u junu 2013. godine otkrivena greška u Facebook aplikaciji za Android operativni sistem koja je omogućila prikupljanje brojeva telefona svih koji su skinuli aplikaciju najpopularnije društvene mreže.

Čini se opravdano postaviti pitanje šta li se tek dešava drugde na tržištu ako se ovo događa Fejsbuku.

I pored toga, niko ne sugeriše da bi se trebalo odreći pametnih telefona i vratiti u kameno doba mobilne komunikacije. Ono što je moguće je da uzmemo stvar u svoje ruke i potrudimo se da proaktivno otežamo potencijalne zloupotrebe.

Prvi korak na ovom putu je da razumemo kako se mogu zloupotrebiti naši podaci, a nakon toga i naučimo nekoliko jednostavnih koraka kako bi smanjili ovu mogućnost.

1. Pobrinite se da aplikacije koje koristite ne pamte unete lozinke. Većina trenutno popularnih aplikacija napravljene su tako da čuvaju vaše lozinke i omogućavaju vam da im pristupite bez ponovnog unosa. Kod krađe ili gubitka telefona ovo znači da onaj ko drži u ruci vaš telefon može bez prepreka prikupiti sve vaše poverljive informacije. Problem ove vrste rešićete jednostavnim pritskom na dugme log out po završetku upotrebe aplikacije.

2. Koristite alate osmišljene da vas zaštitie od malvera (aplikacija koje služe za neki vid krađe – identiteta, lozinki ili novca) i loše izrađenih aplikacija. Ovakvi alati vrše pregled svih aplikacija u telefonu i "obučeni" su da traže malver, prate njihovo ponašanje i onemogućuju svako slanje informacija koje vam može naškoditi. Oni vas redovno obaveštavaju o mogućim rizicima kojima ste izloženi i pružaju mogućnost da ih otklonite i sačuvate bezbednost pohranjenih informacija

3. Postoje i aplikacije koje prikupljaju informacije o korisniku bez njegovog prethodnog ili jasnog upozorenja (upozorenja su uglavnom skrivena u odredbama koje retko ko pročita). Ovde se pre svega misli na liste kontakta, lične podatke, trenutnu lokaciju i sl. Iako se ti podaci koriste u cilju poboljšanja funkcionalnosti aplikacije, neophodno je nakon instalacije proveriti podešavanja aplikacije i onemogućiti ovakav vid upotrebe vaših ličnih podataka ukoliko smatrate da time može biti povređena privatnost.

4. Nove aplikacije preuzimajte samo sa proverenih "prodavnica". Ni ovo vas neće stoprocentno zaštititi od moguće instalacije malvera, ali značajno smanjuje mogućnost da se to zaista i desi.

Ukoliko odlučite da zaštitite svoju privatnost na ovaj način sigurno je da će vam se život zakomplikovati van svake granice, tačnije da ćete trošiti koju sekundu da biste uključili aplikaciju.

Pitanje na koje sebi morate odgovoriti je šta vam je bitnije – 2 ili 3 sekunde više za unos lozinke ili bezbednost vašeg bankovnog računa ili privatnost fotografija, SMS-ova ili e-mail prepiske.

Bitno je da kod donošenja odluke znate da se ni aplikacije koje prave najbolji svetski razvojni timovi nisu apsolutno bezbedne. To nam potvrđuje i slučaj Fejsbuka, ali i skorašnji hakerski napad na Instagram zbog kojeg će se menjati sve lozinke na ovoj društvenoj mreži za razmenu fotografija.

Danas se pitanje napada na bezbednost vaših podataka više i ne postavlja kao izvesno. Ono što jeste pitanje je šta će te vi uraditi da im otežate posao.

(Telegraf.rs / Izvor: B92)